Коронавирус нас можда и заобиђе, али инфодемија неће

Појава званичних информација уместо реклама за лекове, праве и којекакве, намерна је. Гугл, Фејсбук, Твитер и друге друштвене мреже и претраживачи прерадили су своје алгоритме тако да фаворизују праве уместо лажних вести и корисне информације уместо реклама.

Укуцате ли као кључне речи "грип" и "лек", на енглеском наравно, све ће бити уобичајено.

Разлог за ову промену је инфодемија, појава с којом ћемо се све више суочавати, а која означава поплаву лажних и полутачних вести и информација које могу да имају катастрофалне последице у кризним ситуацијама.

Шеф програма Светске здравствене организације (СЗО) за ванредне ситуације Мајк Рајан сматра да је за инфодемију, као и за вирус, потребно пронаћи вакцину. Стручњаци позивају на здрав разум и прање руку.

Како се снаћи у "шуми" информација

Ана Мирковић са Института за дигиталне комуникације не види ништа лоше и необично у нашој потреби да самостално истражимо оно што нас брине. Проблем је "социјални балон" у који смо се затворили.

"Како на друштвеним мрежама пратимо људе, организације, покрете који су блиски нашем вредносном систему, лакше је поверовати у оно што до нас дође преко 'наших људи'. Свака порука која дође преко неког кога познајемо, коме верујемо и са ким имамо изграђени неки лични однос - има већу снагу од оне која долази преко традиционалних медија", каже Мирковићева.

Увек су нам прихватљивије информације које су у складу са нашим уверењима - скептици онда лако упадну у стање панике, док оптимисти виде решење проблема и позитивније гледају на ситуацију, наводи наша саговорница.

"У времену пост-истине, људима је лакше да усвоје као апсолутну истину оно што је компатибилно њиховим вредностима и у складу са њиховим емоцијама", додаје Мирковићева.

Зато је важно да сви који су забринути или уплашени због коронавируса добију тачне информације из релевантних извора - лакше ћемо се снаћи у свему, указује Мирковићева.

Ана Мирковић објашњава да се на друштвеним мрежама стално ажурирају огласи, па лети виђамо огласе за купаће костиме, а зими опрему за скијање. У томе она не види ништа нелогично.

Заиста нема нелогичности, јер се нама пласирају рекламе за оне ствари за којима иначе трагамо на интернету, а алгоритми раде своје.

То што се Фејсбук, који живи од огласа, одрекао несумњиво лепог колача за разноразне лековите или "лековите" препарате за коронавирус, а има их и даље против прехладе, кашља, грипа, проширених вена, најбоље говори о озбиљности ситуације.

Али, и о могућности да се из неких центара утиче на оно што на интернету видимо верујући да се слободно крећемо и истражујемо.

Инфодемија се, дакле, може ставити под контролу, што отвара питање да ли је стално под контролом.