Србија једина земља у региону у којој расте број новорођенчади

Министарска без портфеља задужена за популациону политику Славица Ђукић Дејановић каже да ће егзактне податке имати у јуну, али да је неколико стотина беба више рођено прошле године у односу на 2018. годину.

"И то једино код нас, свуда је пад новорођених беба у десет земаља у окружењу са којима обично правимо те паралелне анализе", додаје Ђукић Дејановићева.

Посебно је порастао број трећерођених и четврторођених беба, додаје Славица Ђукић Дејановић.

"То значи да мере које примењујемо, а то нису само финансијске мере, то је саветовалишни рад, то је обезбеђење стамбеног простора, усклађивање рада и родитељства... Удружене са финансијским су ипак дале почетне резултате", истиче министарка. 

Демографија каже да треба да се стрпимо и да сачекамо оне праве резултате и реалне трендове за десет година, наводи министарка Ђукић Дејановић.

Истиче да је исток Србије у овом смислу веома значајан, јер је то увек била слаба тачка због најмањег наталитета, а највећег броја миграција из тог дела земље.

"Што значи да инфраструктурна мрежа путева пре свега, инвестиције које су доле, запошљавање које је доле, нису само мере популационе политике оне које су строго тог карактера него читав низ активности који се догађа дневно. Деметрополизација значи и нови пут и боља здравствена установа и више вртића – то је дало те резултате", истиче министарка.

Указала је да смо ми земља која има проблем популационе динамике, јер имамо огроман број општина са депопулацијом.

Препоруке стручњака из УН

Министарка је захвална стручњацима из Уједињених нација који су недавно боравили у Србији и препорукама које су нам дали у циљу превазилажења популационих проблема.

"То су били демографи, економисти, људи који добро познају проблем о коме говоримо и који су непосредно стекли увид шта се то догађа у општинама које имају проблем миграција и шта треба учинити", каже Ђукић Дејановићева.

Како каже, указали су на огроман значај три компоненте.

"Ми смо земља старих људи, просек старости у Србији је 42,3 године. Они су велику пажњу посветили питању активног старења и то оној популацији која се припрема за пензију, а која треба да има саветодавну функцију у својим радним срединама и да је настави и након одласка у пензију, односно да не буде на терету деци која треба да донесу одлуку о проширењу породице", каже министарка.

Велику пажњу су посветили и циркуларним миграцијама. "Велики број младих људи је у свету данас, наших људи. Тамо нам се рађају прве бебе. Ми још увек имамо параметар да сваке године 1.000 прворођене деце је мање у Србији у односу на претходну годину. То је лош параметар", додаје Ђукић Дејановићева.

"Они сматрају да трансфер знања, трансфер пројеката, трансфер финансија и на крају стимулација тих младих људи да дођу је врло важна", истиче минситарка.

Наглашава да предлажу одређене сервисе који ће се ускључиво бавити тиме на који начин један малд човек ако се определи да ипак дође у Србију који ће технички проблеми да га сачекају и како да му се олакша – од тога да нађе посао до тога да буде социјално осигуран.  

Истиче да је посебна мера коју сматрају важном да је пронаталитетна политика брига за човеком.

"Од периода пре него што се роди, као ће изгледати одлука и трудноће и рођење детета, преко оног раног развоја, до здравља и образовања токо живота и старије животне доби", закључила је Славица Ђукић Дејановић.