Родитељи не знају како да изађу на крај с децом, у чему греше

Сви се рађамо са способношћу да у одрастању и развоју преживимо сукобе. Многи одрасли су, из неког разлога, заборавили на ту способност или су прихватили тумачење да је то "детињасто".

Због тога су престали да се сукобљавају и покушавају да им дете "расте без тога", а да ли је то добро?

Гостујући у Јутарњем програму РТС-а, педагог Весна Лаковић је рекла да им се родитељи све чешће обраћају зато што не знају како да реше конфликте са својом децом.

"Имам утисак да се у данашње време конфликт посматра као нешто што је лоше и родитељи не желе да прибегавају физичком кажњавању, а с друге стране не знају да преузму вођство у решавању конфликта", истиче Лаковићева.

Наводећи о којим конфликтима је најчешће реч, Лаковићева каже да су негде у питању мање несугласице, а негде је у питању темперамент детета с којим некада родитељ не зна како да изађе на крај.

Сукоби у школама, конфликти међу браћом и сестрама 

Некада су, каже Лаковићева, сукоби у школи, конфликти међу браћом и сестрама, а родитељи не знају да ли треба да интервенишу.

"Одрасли често не знају да ли треба да интервенишу у сукобу међу децом", указује Лаковићева.

Она је у том случају, како каже, као медијатор између родитеља и детета, јер је важно да одрасли освесте себе да раде на личном развоју. 

"Треба да радимо на томе како се односимо према конфликтима, како посматрамо сукобе јер их често посматрамо као нешто што је нужно лоше, а у ствари сукоби су врло често прилика да међусобно растемо и развијамо се у том неком односу", рекла је Лаковићева.

Говорећи о томе када су деца најбунтовнија, Лаковићева каже да нема неког посебног узрасног правила – дефинитивно јесте тинејџерски период најактивнији – да се негде одвајају од родитеља па им родитељско мишљење није важно као мишљење групе у којој се налазе.

Сматра да деца, нарочито у млађем узрасту, желе да сарађују са одраслима, а само некада сарађују са нечим што можда у породичном контексту није видиљиво на прву лопту.

Различити разлози несугласица 

Разлози несугласица су различити у породичном окружењу: врло често у пубертетском периоду јесу угрожавање самосталности, потреба за слободом, за шта постоје бројни разлози, а сукоби врло често долазе због дечје незаинтересованости за школски успех, док је родитељима то важно.

Лаковићева каже да деца расту у времену које је за нас можда чудно, другачије или га сматрамо горим од времена у ком смо ми расли.

"Али мислим да то није толико битно колико да родитељи упознају своје дете и да остваре блискост са дететом. Данашње време је због таблета, телефона, интернета мало другачије од онога на шта смо навикли, али треба да будемо свесни тога да смо ми расли у неком другом времену", каже педагог.

Последице по ментално здравље детета могу бити касније у неким другим вршњачким односима, може се јавити и депресија, па и отуђеност, сматра она.

Говорећи о ризичном периоду, каже да је то можда предшколски период, тада су осетљиви и деца и родитељи.

Говорећи о конфликту шестогодишњег детета и родитеља, каже да постоје велика очекивања од деце, родитељи понекад очекују да дете зна да чита, и уколико деца не испуне жеље родитеља, могући су сукоби.

Весна Лаковић ће у марту окупити међународне и домаће експерте и организовати панел-дискусију, дводневну обуку и радионице из области решавања конфликата.