Ко је одговоран за цурење информација о жртвама – медији или надлежни органи

Отмица девојчице крајем прошле године, била је тест за институције и цело друштво. То је само један од многих случајева када су поједини медији извештавањем угрозили приватност породице и прекршили обавезу да поштују достојанство жртве. Није реткост да у јавност из истраге процуре поверљиве информације.

"И једни и други су подједнако криви, истражни органи што дозвољавају себи да тако поверљиве, тако пипаве и осетљиве информације деле, а новинари тиме што такве информације објављују. Мислим да једним делом разлог јесте трка за тиражем, а једним великим делом је неразмишљање о последицама свог деловања", рекла је Тамара Скроза, новинарка и чланица Комисије за жалбе Савета за штампу.

Прописи за кажњавање таквих медија постоје, подсећа Скроза, али се селективно примењују. Неразмишљање, незнање или намера додатно повређују жртву и отежавају њен опоравак, упозоравају стручњаци.

"И у професији из које ја долазим, психологије, психотерапије, психијатрије, такође постоје људи који крше етичке кодексе и који такође дају информације на неадекватан начин и доприносе секундарној виктимизацији жртава као, на пример, и вештаци, судски вештаци. За жртву је можда чак и теже када су то информације које цуре из система који би требало да буде у функцији подршке жртвама, изналажењу правде и кажњавању починиоца", навела је Биљана Славковић, психотерапеуткиња из Института за психодраму.

Ускоро стратегија за остварење права жртава 

Србију чека усвајање Националне стратегије за остварење права жртава и сведока кривичних дела и формирање Националне мреже служби подршке.

"Шта ће жртва моћи да добије када се јави служби помоћи и подршке? Моћи ће да добије одговор на сва она чувена питања која жртва поставља када постане жртва, а то је шта ја сад треба да радим, да ли ми неко може помоћи, како ми може помоћи, која су моја права. Управо то радиће посебно обучени службеници у тим службама", навела је др Милица Колаковић Бојовић, експерткиња за израду Националне стратегије за остваривање права жртава и сведока.

Србија има обавезу да се усклади са директивама ЕУ 

Из Европске уније подсећају да Србија, као чланица Савета Европе и потенцијална чланица Европске уније, има обавезу да ублажи ефекте злочина и да се усклади са директивама ЕУ.

"То значи и да се спрече негативне последице додатне виктимизације. Посебно треба заштити децу жртве", рекла је Уна Кели из Делегације Европске уније у Србији.

У Европи годишње око 75 милиона људи постане жртва криминала. Податак забрињава, али и опомиње, да се тим проблемом државе морају непрестано бавити.