Добра изолација и прозори могу да умање рачун за грејање за 20.000 динара

Све нове зграде треба да су и енергетски ефикасне, а старе грађевине морају у енергетску обнову. Доста јавних објекта је санирано, али због нерационалне потрошње, Србија годишње губи 49 одсто енергије.

Од свих објекта 75 одсто су стамбени објекти, навео је Синиша Митровић из Привредне коморе Србије. То јасно показује, како је рекао, колико се може енергије може уштедети.

"Наше зградарство троши два до три пута више енергије него Западна Европа", каже Митровић.

Применом мера енергетске ефикасности, са добром термичком изолацијом и новом столаријом, стан од 50 квадрата годишњи трошак за грејање може да се смањи за 20.000 динара.

"Уколико се ради, на пример, на једној згради која има 100 станова негде око 6.000 квадрата улагањем у енергетску ефикасност и прелазак са Г класе на Ц класу енергетске ефикасности доводи до годишње уштеде од чак 40.000 евра", каже др Мирјана Лаковић, ванредна професорка на Машинском факултету у Нишу.

А управо је задатак енергетских менаџера да у својим срединама означе објекте који су највећи расипници енергије, предложе планове енергетске обнове и саветују грађане како да штеде енрегију. Иако је све локалне заједнице са више од двадесет хиљада становника закон обавезао да именују те стручњаке, многе их још немају.

"Отприлике неких 45 процената општина које су биле дужне да именују енергетске менаџере оне су именовале и почеле су да достављају годишњи извештај о потрошњи енергије. За остале које их немају предвидели смо да предузмемо инспекцијски надзор над тим оштинама", каже Милош Бањац, помоћник министра енергетике.

Неопходна је стална контрола тржишта грађевинског материјала као и пројектовања и изградње објеката.

"Енергетски ефикасни материјали, термичка изолација, енергетски ефикасна столарија даје резултате само ако је правилно уграђена. Уколико дође до грешке при уградњи стварају се топлотни мостови, долази до великих трансмисионих губитака чак до појаве буђи у становима што нарушава комфор", каже Мирјана Лаковић.

Синиша Митровић наводи да у овом моменту постоји обавеза издавања енергетских пасоша за новоградњу и за све старе објекте који се реконструишу.

Европска унија стално заоштрава директиве о енергетској ефикасности. Чланице су обавезне да шаљу годишње извештаје о напретку у тој области. Управо је Европска комисија покренула поступак против Хрватске због кашњења тог извештаја.