Данас је Дан државности Србије

На Сретење 1804. године, на збору виђенијих Срба са територије Београдског (односно Смедеревског) пашалука, који се догодио у Марићевића јарузи у Орашцу, донета је одлука о подизању устанка против Турака и за вожда је изабран Ђорђе Петровић – Карађорђе.

Одлуци о подизању устанка претходила је сеча кнезова, односно угледних народних првака, које су дахије превентивно побиле, због наводне нелојалности.

Први српски устанак најпре је захватио крајеве западно од Колубаре, Шумадију и Поморавље.

Читав Београдски пашалук ослобођен је 1807. године, али је судбину устанка одредио исход Руско-турског рата, пошто су Русија и Турска потписале мир у Букурешту 1812. године.

Препуштање Србије било је плод чињенице да је почињао Наполеонов поход на Русију.

Према речима немачког историчара Леополда Ранкеа, Карађорђевом буном започела је Српска револуција, окончана успешним дипломатским достигнућима Милоша Обреновића, деценијама потом.

Карађорђе је током Првог српског устанка (1804-1813), у склопу обнове српске државности, између осталог устројио и низ важних институција, попут Велике школе, далеког зачетка данашњег Универзитета у Београду.

Сретењски устав донет 1835. године

На Сретење 1835. године у Крагујевцу је донет први Устав Кнежевине Србије, познат као Сретењски. Уставне одредбе које је садржао обликоване су по узору на уставе Француске и Белгије.

Текст устава, необично либералан за тадашње прилике, израдио је Димитрије Давидовић, знаменити новинар и српски национални радник. Глигорије Возаровић био је први који је укоричио и повезао Сретењски устав.

Овакво уставно решење одмах је изазавало негодовање Аустрије, Турске и Русије, због чега је убрзо суспендован.

Велике силе сматрале су га превише либералним – у поређењу са уставима европских земаља тог времена он је то и био, осим ретких изузетака попут Француске и Белгије.

Кнежевина и Краљевина Србија имала је потом више различитих уставних решења: 1838, 1869, 1888, 1901. и 1903. године.

После Другог светског рата, од 1945. године, у потпуно промењеним околностима, Србија је у саставу федералне Југославије четири пута усвајала највиши законодавни акт, а актуелни је усвојен 30. октобра 2006. године.

Централна прослава у Орашцу и уручење одликовања

Поводом Дана државности председник Србије Александар Вучић уручиће одликовања заслужним појединцима и институцијама.

Централна државна церемонија одржава се у Орашцу, а предводиће је председница Народне скупштине Маја Гојковић и председник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић.

Гојковићева и Чубриловић ће положити венце на споменик вожду Карађорђу, а пре полагања помен ће служити епископ шумадијски Јован.

Поводом Сретења, изасланик председника Србије, генерални секретар председника Никола Селаковић, положиће венац на Споменик незнаном јунаку на Авали.

Званичном обележавању претходила је почасна паљба припадника Гарде Војске Србије који су са Савског платоа на Калемегдану испалили 10 плотуна из шест артиљеријских оруђа.

Репрезентативни оркестар Гарде одржао променадни дефиле Кнез Михаиловом улицом у Београду, од Трга Републике до Калемегдана.

Престоница Србије је поводом државног празника украшена са две хиљаде српских застава, а до уторка, Мост на Ади и Бранков мост биће осветљени у бојама заставе Републике Србије.

У бојама заставе биће осветљене и Палата Албанија, Авалски торањ и фонтана на Славији, чији ће музички репертоар, како је најавио заменик градоначелника Горан Весић, бити прилагођен празничном расположењу, па ће бити емитоване патриотске песме.

Српска православна црква и верници славе Сретење Господње, успомену на дан када је Богородица први пут увела у храм новорођеног Христа да га посвети Богу.