Сукоб "Јунајтед групе" и "Телекома" – гледаоци на губитку

Све је почело пре десет дана када су гледаоци, претплатници Супернове, остали без 17 канала "Јунајтед групе".

"Добили смо налог, под претњом кривичне пријаве да се искључи сигнал. Ми нисмо искључили канале самовољно, очекивали смо договор, а они су нас обавестили у 10 увече да не смемо да их емитујемо више, претећи кривичном пријавом", каже координатор за интернет и телевизију "Телекома Србија" Владимир Лучић.

"Триста хиљада домаћинстава је остало без нашег сервиса, а посредно то је око милион гледалаца. Није нам драго што је тако, волели бисмо да имају приступ нашим каналима, покушали смо да се договоримо, али не знам с ким преговарамо и ко долази у име компаније", каже потпредседник корпоративних послова "Јунајтед групе" Драгица Пилиповић.

Супернова је групација која послује у оквиру "Телекома", а чине је мањи дистрибутери кабловских канала које је "Телеком" преузео прошле године, међу којима су и Коперникус, Радијус вектор, Авком, Телемарк.

У "Телекому" објашњавају да је њихов план био да за сва четири оператера потпишу уговор. Тачније - за Коперникус и Радијус вектор да продуже уговор, а за Авком и Телемарк који раније то нису емитовали - склопе уговоре. Како кажу - добили су понуду за сва та четири оператера, "а онда је кренуло избегавање друге стране да до договора уопште дође".

Друга страна, тј. "Јунајтед група" понавља став да је за њих Супернова "само жиг" и да "не постоји као компанија", а да су они хтели да знају "с ким потписују уговор".

Један канал или цео пакет - комерцијални интерес или политика?

"Телеком Србија" у недељу је, на конференцији за медије, обавестио јавност о разлозима зашто Супернова не емитује канале о којима се води полемика.

У међувремену, из "Јунајтед групе" стигла је јавна понуда за дистрибуцију канала Н1. Да ли ће је прихватити, било је питање које је новинарка Н1 поставила представницима Телекома, на шта је Предраг Ћулибрк, генерални директор "Телекома Србија", одгворио: "Да ли ми треба да очекујемо сваких седам дана нову јавну понуду за по један канал? Спремни смо да преговарамо за свих 17 канала, појединачно нисмо".

Сукоб две компаније коментарисала је и председница Владе Србије. Ана Брнабић каже да је бесмислено да неко жели да спречи нешто што је на Супернови на 36. или 38. месту по гледаности и позвала је "Јунајтед групу" и "Телеком" да се договоре, оценивши да је реч о комерцијалном питању које је Н1, како наводи, претворила у политичко.

"Јунајтед група" обраћање председнице Владе тумачи као обмањивање грађана и отворену подршку "Телекому" и, како су навели у саопштењу које нам је достављено, "доказ да немају сви једнаке услове на тржишту".

И даље, кажу, стоји отворена њихова понуда за Н1.

"Н1 смо дали јавно свима као понуду након преговора, јер је то један од канала који мислимо да сваки грађанин треба да има јер то 'Телеком' нема, а ово је изборна година и било би добро да то грађани могу да виде. Ми мислимо да то што се дешава са нама и 'Телекомом' није ни случајно нити једино. Пре два месеца нам је Пошта.нет, такође државна фирма, искључила наш програм, а да нису ни дошли да питају хоћемо ли поново да радимо заједно. Претпоставили смо и с 'Телекомом' да ће бити тако", наводи Драгица Пилиповић.

"Телеком" остаје при ставу да је питање комерцијално, а не политичко.

Цео проблем, кажу, треба да се решава "у пакету" односно - свих 17 канала, а не појединачно. Појашњавају да је највећи спор у ствари у вези са спортским каналима.

Спортски канали - неспортска борба

"Они су имали велика улагања у Премијер лигу и Европско првенство и ја разумем ту бизнис логику, али они никада нису послали нама предлог уговора за Спорт клуб, нити су тражили од нас канале Арена спорт, тако да они имају тактику недавања Спорт клуба нама", каже координатор за интернет и телевизију "Телекома".

Владимир Лучић још појашњава да је "Телеком" у преговорима тражио гаранције за Спорт клуб канале.

"Сведоци смо у региону, после потписивања уговора за Спорт клуб од стране великих оператера да је 'Јунајтед медија' кренула у кампању да се спорт сели на канал Нова спорт, а како 'Јунајтед група' никако није хтела да нам да Нову спорт и Нову С, сматрали смо да постоји ризик да ће спорт у наредне три године прећи на Нову спорт и ми смо тражили као гаранцију попис лига које би се емитовале на Спорт клубу", наводи Лучић.

Из "Телекома" кажу и да су се за мишљење обратили амбасадама, Европској комисији и Комисији за заштиту конкуренције.

Шта је решење? Комисија за заштиту конкуренције саопштава да у току поступка не може јавно да се оглашава, али да ће јавност бити благовремено обавештена.

А где су права гледалаца телевизијског програма?

Из Удружења за заштиту потрошача кажу да сваки грађанин има право да раскине уговор са оператером и пре уговореног рока, уколико остане без канала који су му обећани у време склапања уговора.

Дејан Гавриловић из Удружења за заштиту потрошача Ефектива објашњава, да ако потрошач са неким оператером потпише уговор због одређених канала, а не каже му се да постоји опасност да те канале изгуби, онда је то довођење у заблуду.

"Ако сам ја хтео спорт који нема - шта ће и тај уговор? То је као да купите аутобуску карту до Ниша, а по вас дођу запрежна кола и кажу - ја ћу да вас превезем, свеједно ћете стићи. Не, то није оправдање", наводи Гавриловић.

Може ли Н1 да замени канале из Републике Српске?

Да ли ће остати при уговору или ће га мењати, то ће појединачно да одлучи сваки од више од 200.000 претплатника Супернове.

Исто тако, као што су они изненада остали без 17 канала, тако су и претплатници СББ-а који послује у оквиру "Јунајтед групе", пре неколико месеци остали без свих информативних канала из Републике Српске: Радио-телевизије Републике Српске, БН телевизије и Алтернативне телевизије из Бањалуке, а заузврат су добили објашњење - "гледајте Н1 Сарајево"!

То је тада прошло уз мање буке и објашњења зашто је СББ то урадио.

Питање је: да ли то значи да и претплатници СББ-а имају право да због тога раскину уговор?

Из "Јунајтед групе" кажу да корисници, ако мисле да су њихова права повређена, могу да се жале или раскидају уговоре "у складу са саветима удружења за заштиту потрошача". А на питање зашто у њиховој понуди више нема канала из Републике Српске - одговарају да је ексклузивна права на те канале добио "Телеком Србија".

У "Телекому" пак кажу да су понудили СББ-у право емитовања канала из Републике Српске, али да одговор нису добили.

Мањак правила, вишак самовоље, гледаци без избора

И док траје рат за кориснике двеју великих групација - једно је извесно - управо ти корисници на које се сви позивају највише су погођени.

"Није то да ли игра Звезда или Партизан, него је то однос снага који се прелама и на политичкој равни и на комерцијалној равни и на међународној ако хоћете, али се највише прелама на публици која фрустрирано чека да се све заврши", каже професор Факултета за медије и комуникације Станко Црнобрња.

Кључни проблем је што управо подручје деловања кабловских оператера није јасно дефинисано, објашњава Црнобрња, а тај недостатак јасних правила оставља простор за манипулацију.

"То су лоше скројени закони који чак ми РЕМ-у не остављају много простора да то регулише. Онда РЕМ не само да има право да се прави мртав, него и јесте мртав, то је једна неделотворна агенција која је уз то још и арогантна. Онда имате два министарства, Министарство за трговину и телекомуникације и Министарство културе и информисања, па агенције... Мало ли је то?! А имате онда једну Британију или Сједињене Америчке Државе које имају једну агенцију која све то регулише! И онда нама не преостаје ништа друго него само да се питамо зашто су нама потребна четири тела, а да се не ради ништа", наводи Станко Црнобрња.

У таквим околностима грађани су принуђени да бирају и да се опредељују. Ниједан оператер не нуди и канале Спортклуба и Арене спорт.

Тако да, у зависности од оператера, можете гледати или Звезду у Евролиги у кошарци или домаће првенство у фудбалу и кошарци. Обоје не дозвољавају оператери.

Стручњаци подсећају и на бизарне примере да су се неки љубитељи спортских преноса претплаћивали на више кабловских оператера истовремено.

Из Удружења за заштиту потрошача Ефектива кажу да би требало мењати закон и да сви имају право на исти квалитет услуге.

"Да се направи распон цена за одређене пакете канала па ко хоће више - нека и плати више, али да зна да може да бира. Овако имамо два велика оператера од којих сваки има своју политику и преко својих сукоба решавају своја питања, а преко њихових сукоба страдају потошачи", наводи Дејан Гавриловић из Ефективе.

Може ли се у Србији догодити да претплатник може да бира канале које жели да гледа, а да не мора да се опредељује између "Телекома" и "Јунајтед групе"?

Нема јасног одговора. У "Јунајтед групи" само кажу треба поштовати прописе, али не кажу колико смо далеко од тога да као претплатници кабловске телевизије бирамо канале које желимо.

У "Телекому" кажу да је код нас "закаснела права регулација", али да ће нас "спасити технолошка револуција". Односно - корисници ће једном све гледати на интернету, па ће тад моћи и да бирају.

Уместо да чекамо да нас од недостатка регулације спаси развој технологије, стручњаци предлажу да у наше законодавство уврстимо примере који су добри.

Црнобрња се тако позива на пример Канаде, која је све "демократски регулисала" тако што је дефинисала шта су приоротети на које сваки грађанин има право, док се код нас копља ломе око спортских канала. Зато би све морало да се дефинише дуго најављиваном медијском стратегијом.

"Знамо да неке важне преносе, то логика налаже, не може имати само један пиљара, него све пиљаре, као што морају имати хлеб, јер свако мора да купи хлеб", каже Станко Црнобрња.

 "Тако се исто зна шта су приоритети: сви морају га гледају спорт који је од националног значаја, информативу, културу, ако хоћете и забаву. Ако ви почнете сегрегацију - једни имају, једни немају право, ви улазите у један вртлог у коме публика мора да буде љута и незадовољна јер им се нешто намеће", прецизира Црнобрња.

Јавна расправа о Нацрту медијске стратегије се чека. Оператери се свађају. Гледаоци немају никакав избор.