Јелена се опоравља после трансплантације и наредна жеља јој је беба

У недељи за нама урађене су две трансплантације бубрега. Пацијенти су добро, али нису хтели пред камере. Љубиша, коме је пресађена јетра, рекао нам је да се добро опоравља.

Љубиша Тасић из Смедерева, који има 38 година, каже да је 30 дана чекао на јетру и да је био код пријатеља када му је јављено да имају јетру за њега. Рекао је да га код куће чекају два сина, супруга, браћа и сестре.

У Ургентном центру опоравља се и Јелена Белић којој је трансплантација јетре урађена 11. јануара. Била је годину дана на листи, а њену јетру уништила јој је аутоимуна болест.

Људима поручује да донирају органе.

"Знамо колико је то племенит и хуман чин, просто не постоје речи да вам објасним колика је срећа и колика је нада свих нас када добијемо нови орган за нов живот, нови почетак", каже Белићева.

Њена жеља и план за будућност је беба, како каже – мали Радован за почетак. 

А управо је Ургентни центар место где знају колико је танка линија између здравља и болести, живота и смрти.

Наташа Петровић, шеф анестезије у Тиму за трансплантацију јетре Ургентног центра каже да је кључно да сви наставимо са својим мисионарским радом. Она се нада да ћемо мало по мало, променити свест људи.

"И болест и смрт су део нашег посла, и део свачијег живота. Некако морамо наћи наду у целој причи", додаје докторка Наташа Петровић.

У овом тренутку на трансплантацију бубрега, јетре, срца, рожњаче у Србији чека око 2.000 људи одраслих и деце.

Статистика каже, а то доказује и реалност живота, да је већа вероватноћа да нам током живота затреба трансплантација него да будемо давалац органа.