Ваљево и Панчево и даље загађени, шта су урадиле власти тих градова да би прочистиле ваздух

Градоначелник Ваљева др Слободан Гвозденовић каже да је већ четрдесетак година исто стање са аеро-загађењем.

У том граду се, наводи, на три места мери загађеност.

"Једно је на дуплим тракама, где има од 16.000 до 18.000 возила дневно, више него на Батровцима. Друго је у дворишту Завода за јавно здравље које се греје на најгори угаљ, са највишом концентрацијом сумпора, а треће у близини поште. Када се саберу сви параметри, нисам сигуран да је то прави резултат", каже Гвозденовић.

Проблем представља и фабрика "Крушик" која, како Гвозденовић каже, ради много више него ранијих година, као и то што је град у котлини.

"Чињеница да је град у котлини је хендикеп када су метеоролошки услови у питању, има мање дана када дува ветар. С друге стране, раније су непланским актима грађена насеља на траси руже ветрова, а претходне власти су центар града кањонизовале – вишеспратнице су окружиле центар града, што је сметња за нормално проветравање простора", рекао је Гвозденовић.

У том граду предузете су мере како би град био чистији – иако Ваљево нема гас, греју се из топлане на течни компримовани гас. Сто хиљада квадрата је прикључено на ту топлану.

"Индекс аеро-загађења је испод 100 процената, што значи да је топлана у зеленој зони", рекао је Гвозденовић.

Направили су и регистар загађивача, али на неке, каже, не могу да утичу.

Гвозденовић истиче да имају три или четири велика загађивача која су у оквиру друштвених установа, а остала ложишта на угаљ су погашена. 

Деценијска борба Панчева за животну средину 

Панчево је већ деценијама индустријски центар и, како каже градоначелник Саша Павлов, има искуство у борби за здраву животну средину.

"Борба за здраву средину не подразумева предузимање мера које ће дати тренутни резултат, то мора да буде вишедеценијско опредељење да бисмо имали квалитетну средину", рекао је Павлов.

Са аспекта локалне самоуправе, последњих десет година се предузимају мере. Између осталог, врши се аутоматски мониторинг, а мерна места су постављена око фабрика јужне индустријске зоне, које су биле највећи ризик за квалитет ваздуха.

"Када измерите који полутант угрожава, јасно вам је шта је извор тога. Ако су ПМ-10 честице знамо да је реч о саобраћају и индивидуалним ложиштима, што је у Панчеву изражено, јер на систему даљинског грејања имамо свега тридесет одсто грађана", рекао је Павлов.

Финансијски захтевне мере

Саша Павлов каже да није на локалној самоуправи да уведе правило "пар-непар" за возила, већ је на њој да донесе планске акте.

"Донели смо план квалитета ваздуха и предвидели мере и радње које спроводимо. Оне су финансијски захтевне, долазимо до могућности буџета и брзине реаговања", навео је Павлов.

У Панчеву су поред мониторинга и избацивања индивидуалних котларница, увели гас и субвенционисали прикључке за гас за индивидуалне кориснике.

"Ни ту не постоји одређена еколошка свест која је на првом месту проблем. Прве године нисмо успели да потрошимо два милиона – за два милиона динара није било интересената да узму гас", навео је Павлов.

"Мера по мера корак по корак ће да доведе до крупне ствари, али није све на локалној самоуправи", поручио је Павлов.