Први пут у новијој историји Србија има мање од седам милиона становника

Шантићева наводи да већ две године траје лагани тренд раста броја новорођених беба – 2016. и 2017. око 160, а за 2018. се очекује и мало већи број.

"То је добро али није довољно, јер је број умрлих из године у годину све већи. Србија сваке године губи 37.000 становника", истиче Шантићева.

Шантићева наводи да према последњим подацима Завода за статистику у Србији живи мање од седам милиона становника, што није забележено у новијој историји.

Прошле године рођено је 63.000 беба, док је 103.000 људи умрло што је тренд у целом региону, каже Шантићева.

Прогнозе Уједињених нација говоре да ће се у најгорој ситуацији наћи Бугарска која ће до 2040. изгубити 40 одсто станвништва.

Како истиче, процес старења је још један фактор јер се живи дуже него пре.

"Друштва не знају шта ће са старим становништвом. Јапан је први пут у историји одлучио је да отвори врата имигрантима – нема довољно новорођених беба и радно способних људи, а стопа смртности је висока", каже Шантићева.

Просечна старост у Србији је 43 године, а просечан број деце по брачном пару 1,48.

Шантићева указује да је Србија једна од држава са најстаријим становништвом на свету, новодећи као контраст пример Африке са просечном старошћу становништва од 19 година.

Према њеним речима, Србији је потребно више новорођенчади (просечно 2,1 по брачном пару) да би се одржала проста репродукција, само да би се остало на тренутном нивоу.

"Ти проблеми су вишедеценијски – негативни природни прираштај у Војводини траје од 1989. године. Београд је једини регион у Србији који бележи раст броја становника, само захваљујући досељавању, а ниједна београдска општина нема позитиван природни прираштај", наглашава Шантићева.