Борба за људска права никада не престаје

Сузана Пауновић је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, рекла да су подаци истраживања које је урадио Београдски центар за људска права, а по којима само трећина испитаника сматра да се у Србији поштују људска права, за Владу веома значајна, јер указују на то како грађани виде где су њихови проблеми у остваривању људских права. 

"Оно што је мени било интересантно су два податка. Први се односи на чињеницу да грађани Србије имају јако мало знања о томе шта раде независне институције и које су њихове надлежности. То нас све обавезује да у наредном периоду размишљамо како тај сегмент да унапредимо. Често независне институције говоре да није довољно да имамо заштитника грађана само у Београду и појединим локалним самоуправама", рекла је Пауновићева.

Друга интересантна чињеница је, како је напоменула, да грађани имају највеће поверење у полицију.

"Оно је и у претходним годинама било на високом нивоу, али ово истраживање показује да поверење грађана у полицију расте. Томе доприноси и ефикасност у спровођењу Закона о спречавању насиља у породици и бројне друге активности МУП-а", навела је Пауновићева.

Са друге стране, истраживање показује да би тужиоци и судије требало да боље раде свој посао.

"То се из године у годину понавља. То је свакако нешто на чему Министарство правде ради. Ми се већ дужи временски период налазимо у процесима унапређења правосуђа. Верујем да ће се и та статистика у годинама пред нама мењати набоље", казала је Пауновићева.

Бољи економски тренд се одражава и на људска права

Према њеним речима, најугроженија су права старијих особа, жена, особа са инвалидитетом, и деце.

"Ту имамо промена набоље, али и даље има још доста посла. То је посао који и у развијенијим земљама никада не престаје", рекла је Пауновићева.

Додаје да бољи економски тренд у држави мора да се одрази и на економска и социјална права.

"То не може да се оствари преко ноћи, али верујем да ће, како се привреда буде опорављала, напредак бити још ефикаснији", навела је Пауновићева.

Према подацима, свако шесто дете у Србији је корисник социјалне заштите.

"Деца користе услуге социјалне заштите са породицама када користе социјалну помоћ. Нажалост, имамо и децу која су корисници народних кухиња. То у једном демократском друштву не сме и не треба да се дешава. То нас све обавезује. Ту су и деца која су жртве породичног насиља и деца која се налазе у старатељству. Тако да та статистика изгледа помало и забрињавајуће", казала је Пауновићева.

Унапређује се борба потив корупције 

Наводи, да Србија има ефикасан сегмент активности када је реч о борби против корупције.

"Подсетићу на то да су у Србији формирана посебна одељења за борбу против корупције, да смо имали 750 осуђујућих пресуда за коруптивне радње или привредни криминал, 172 особе су добиле затворске казне. Тај сегмент борбе против корупције се унапређује. Постоји и сет активности који се тиче правосуђа на који грађани, рекла бих, и даље оправдано указују. Добри закони које смо донели заиста морају да се спроводе у пракси како би грађани осетили бенефит од добрих законских решења", истакла је Пауновићева.

Најстарији, посебно они у удаљеним сеоским срединама најугроженији, потврђује и истраживање повереника за заштиту равноправности. Неки немају право ни на социјалну помоћ јер поседују земљу. Повереница је поднела предлог да се при одређивању земљишног цензуса у остваривању тог права мора водити рачуна да ли од те земље може да се живи.

"Ако постоје старачка домаћинства које ове норме ограничавају да користе социјалну и новчану помоћ, та норма мора бити преиспитана. Верујем да ће надлежно министарство размотрити ову иницијативу поверенице", додала је Пауновићева.

Људска права Срба и неалбанаца на КиМ у високом ризику

Србија, како је навела, има одличне резултате у погледу остварених мањинских права и слобода.

"Ми смо у процесу приступања ЕУ били дужни да израдимо тај посебни акциони план. Он је тежиште ставио на остваривању права националних мањина која су утврђена законима. На свака три месеца смо пратили шта се дешава на терену. Оно што мене охрабрује је да национални савети препознају напоре државе да се и у том сегменту праве кораци напред", казала је Пауновићева.

Истиче да је Србија у УН стално указивала на то да Унмик достави информације о томе како се остварују људска права на КиМ.

"Ја сам предводила неколико пута државну делегацију. Сваки пут смо захтевали од различитих комитета. Нажалост, ми до данас нисмо добили информацију о томе. Изостала је и реакција међународне заједнице. А свесни смо да су људска права Срба и другог неалбанског становништва на КиМ у заиста високом ризику, од увођења такса до одсуства дијалога", рекла је Пауновићева.