Преминуо глумац Зоран Ранкић

Телевизијски и позоришни глумац, књижевник и афористичар Зоран Ранкић преминуо је у 85. години у Београду, после дуге и тешке болести, сазнаје РТС. У јавности ће највише остати упамћен као Никола Калабић у серији "Последњи чин" и чувени Попара из "Срећних људи".

Глумац је, како сазнајемо, пре десетак дана доживео тежак мождани удар, а имао је и других здравствених проблема.

Зоран Ранкић ће у јавности остати упамћен по улози чувеног Жарка Попаре у серији "Срећни људи" и улози Николе Калабића у серији "Последњи чин".

Остварио је бројне улоге у филмовима и театру. Играо је у филму Здравка Шотре "Непријатељ народа", филмовима "Клопка за генерала", "Пета колона", "Заклетва". На сцени БДП-а одигране су његове драме "Скретница" и "Калемегданци", и то у његовој режији.

Последњих година остварио је мање улоге у серијама "Љубав, навика, паника", "Бела лађа", "Мој рођак са села".

Од лажова направио човека ког сви воле 

Како је својевремено рекао за Новости, улогу Калабића је прихватио "на једвите јаде".

"Али нисам осећао страх од улоге такозваног негативца, каквим га је власт сматрала. Сада сам поносан на њу и на све оно што је донела у осветљавању тог издајника, како су га неки називали. Постала је део мене", испричао је Ранкић у интервјуу.

Био је то, како је истакао, огроман ризик за време у којем је серија настала.

"Касније сам сазнао да је редитељ Сава Мрмак имао великих проблема због моје интерпретације. Кад ми је генерал Пеко Дапчевић у београдском хотелу 'Мажестик' честитао на маестралној улози, додао је и: 'Направио си нам велики политички проблем.' 'Нисам ја, Калабић је', одговорио сам", испричао је Зоран Ранкић.

Говорећи о улози Попаре, Ранкић је рекао да је то комедиографски лик, који "није био његов терен".

"Али и од те улоге, дрчног директора, варалице и лажова направио сам човека кога сви воле", говорио је Ранкић.  

Чувене речи господина Попаре "Госпођице, госпођо" и "Ммм, бебо", које је упутио лику Лоле Голубовић (Тања Бошковић), сам је смислио током снимања.  

Од избеглице до антологије српске сатире

Ранкић је рођен у Дервенти 1935, а у Србију је стигао као избеглица током Другог светског рата, и то у Горњи Милановац.

Прве улоге имао је након завршетка Средње драмске школе, када је заиграо у Сарајеву. Члан Београдског драмског позоришта био је од 1961. године. Средином седамдесетих почиње да пише афоризме.

Ранкић је један од српских сатиричара и афористичара уврштених у антологију српске сатире и афористике, на енглеском језику, под насловом "Српска сатира и афоризми", која је објављена у Сједињеним Државама.

Објавио је неколико збирки песама, драмских дела и књига афоризама. Нека од његових дела су "Аорист", "Ексер", "Призори", "Довиђења, како сте?", "Афоризми", "Балкански нервчик", "Овде киша али и Србија". 

Био је члан Удружења драмских уметника Србије, Удружења књижевника Србије, Удружења драмских писаца Србије и Удружења књижевника Републике Српске, секције сатиричара Удружења књижевника Србије и почасни члан Београдског афористичарског круга. 

Време и место сахране биће накнадно саопштени.

Број коментара 17

Пошаљи коментар
Види још

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

уторак, 23. април 2024.
15° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво