"Посебна учионица" против вршњачког насиља

Шокирање сценама насиља у учионицама и школским двориштима, накнадне осуде и кажњавање директора нису довољне, нити адекватне мере за сузбијање насиља у школама. 

С обзиром на то да је у прва два месеца трајања школске године, Министарству просвете пријављено укупно 280 ситуација вршњачког насиља, потребне су конкретније мере. То мисле и у Форуму београдских гимназија па су ресорном министру предложили неке од њих.

Гостујући у Јутарњем програму РТС-а, Александар Марков, председник Форума је рекао да је бројка драматична јер је у питању 280 поломљених носева, руку, разбијених глава. 

Како каже, школа је у обавези да пријави само теже облике насиља, а могуће је да неке школе не испуне ту обавезу, односно не пријаве.  

"Када шаљете дете у школу, не шаљете га у затвор Синг-Синг, ви га шаљете у једну установу која би требало да буде безбедна за све учеснике у образовно-васпитном процесу, а плашим се да то данас није случај и за то смо сви криви. Не можемо да кажемо да је кривица на ученицима, на родитељима", рекао је Марков.

Према његовим речима, као друштво, као држава смо очигледно подбацили.

Вршњачког насиља је чак у истој мери било и раније, али је обавезом пријављивања видљивије, а раније је пролазило неопажено. 

Осврћући се на овај став, Марков каже да је министар просвете то изјавио у медијима. "Када анализирамо ту његову изјаву, делује као дете које покушава да се оправда. Није ни боље ни лошије него пре, има насиља присутног у истој мери", каже Марков.

"Чак и да пођемо од претпоставке да је насиља било толико раније зар није задатак сваког новог режима па и министра просвете да утиче и доноси мере које ће смањити насиље. Ако је исто као и пре па онда очигледно конкретне мере нису дале резултате и треба нешто радити", истако је Марков.

Четири предлога

Форум београдских гимназија је отишао код министра са својим предлозима. Марков каже да је Форум дао четири предлога, а два је могуће одмах применити који се односе на кампању кроз медије који имају националну покривеност и кроз друштвене мреже.

"Школа је мало на друштвеним мрежама. Министарство просвете нема неке профиле на друштвеним мрежама а ученици су најприсутнији и када бисте покренули неку кампању која би у превентивном смислу дала резултате, то би имало смисла", каже он.

Друга мера коју је врло могуће одмах применити, сматра Марков, односи се на део који предвиђа да се ученику против којег је покренут васпитно-дисциплински поступак за теже повреде као што је психичко и физичко насиље – онемогући да пређе из једне школе у другу.

Сведоци смо да се у претходном периоду дешавало да ученик који удари наставника или начини тежу повреду пређе из једне школе у другу, уписује се у исписницу да је против њега покренут поступак, али не може друга установа да настави вођење тог поступка. 

Уколико ученик остане у школи у који је направио инцидент, смањена је оцена из владања, ако је реч о основним школама – најтежа казна би била јединица из владања уз евентуално премештање из једне школе у другу, а родитељи и школа у коју долази требало би да дају сагласност, објашњава Марков.

Када је реч о средњим школама, у овом тренутку могуће је искључити ученика из школе, само се то ретко дешава у пракси, каже он.

Модел посебне учионице 

Говорећи о "посебној учионици" за ученике који својим понашањем ометају друге, Марков каже да је то модел који се примењује у неким приватним школама у Србији, као и у свету.

Ученик који ремети ритам часа, који угрожава безбедност ученика или наставника – раније је могао бити искључен са часа, а сада не постоји та мера. 

"Можете га послати код педагога, психолога. Неке школе немају право и на психолога и на педагога и шта ћемо у том тренутку", упитао је Марков.

Наставник мора да примири ученика, јер нема алтернативну могућност. Може да га упути код директора, али директор можда буде на састанку, каже Марков.

Како истиче, наставник мора да пази да не дође до физичког контакта.

У законским решењима постоји могућност да родитељ прекршајно одговара и да плати казну до 100.000 динара.

"У пракси се ретко када дешава да судије доносе такве одлуке, у два или три случаја. Јавност се тада дигне, испада да држава отима новац од родитеља. Као друштво имамо проблема да прихватимо да се насиље дешава и да морамо да предузмемо кораке и мало теже да бисмо га сузбили. Не можете само превентивно деловати", закључио је Марков.