Зашто се удружења родитеља једногласно противе новом Закону о несталим бебама

Мирјана Новокмет каже да су сви незадовољни овим предложеним законом који је у скупштинској пороцедури.

"Ми смо незадовољни зато што је прво овај закон ушао у скупштинску процедуру 2016. године, ми смо показали и тада реаговали и рекли зашто смо незадовољни", рекла је Новокметова гостујући у "Београдској хроници".

Додала је да је формирањем нове Владе законски предлог био повучен, а у марту прошле године поново је ушао у скупштинску процедуру уз неке мале измене.

"Једино што се исправило то је дискриминација родитеља од 1970. до 2013. када је стигла пресуда Европског суда", навела је Новокметова.

Она је истакла да закон "апсолутно неће довести до истине о судбини наше деце".

Објаснила је да није било јавне расправе и додала да је била јавна расправа о претходном закону из 2016. године.

"Друго, овде нема истрага, чак је у оном закону било стављено да ће министар унутрашњих послова донети подзаконска акта, а у овом сада већ тога нема", рекла је Новокметова.

У предлогу закона нема истраге ни контролног механизма 

Нагласила је да су незадовољни јер нема контролног механизма.

Указала је и на део закона у коме се каже да је уколико не може да се утврди шта се догодило са несталим дететом у том случају повређено право на породични живот и родитељима следује надокнада која не може бити већа од 10.000 евра.

"Ако ми планирамо да истражимо нешто, да сазнамо коначно после толико година шта се догодило са нашим најмилијима, онда је за очекивати да се истражује, а не да се ставља ако не може да се истражи", каже Новокметова.

Нагласила је да је то резултирало њиховим приватним истрагама и прикупљању докумената по институцијама где нису могли да дођу до документације.

"Сматрам да ћемо ми ако се донесе једно овакво решење по члану 21, који сматрам да апсолутно не сме да стоји у овом закону, прекид стања ове наше неизвесности ћемо само решењем да потврдимо и даље ту нашу неизвесност", рекла је Мирјана Новокмет.

"И даље ће трајати агонија" 

Решење које донесе судија, како каже Марија Новокмет, само ће потврдити да ће и даље да траје агонија и да и даље неће сазнати шта се десило са њиховом децом.

Мирјана каже да су они "жртве институција, првенствено болница".

"Сва дешавања нестала, отмица, украдена деца су на путу у болницама нестајала, значи на путу од болница до гробља. Наша деца никада нису стигла на гробље, зато што су жива", наглашава Мирјана Новокмет.

Истиче да овај предлог закона нема истрагу, али зато има могућност да судија појединац каже не могу да утврдим зато што ви немате довољно доказа. "Шта је доказ? Ја као предлагач треба да доказујем да ли је моје дете живо или мртво", додала је.

Указала је на то да су више пута предлагали да се закон повуче и да стручни тим са цивилним сектором и представницима удружења направи нови предлог који ће имати истрагу.

"Та истрага треба да буде посебна и да нас доведе до циља да се утврде чињенице шта се догодило са нашом децом, ако су жива где се налазе и као крајњи епилог да буде ДНК анализа, ако су стварно преминула да се изврши ексхумација, да се ураде ДНК анализе и да се зна где су завршила наша деца", навела је Новокмет.

"Ми родитељи смо у сваком случају губитници"

Никола Шегрт из Београдске групе родитеља несталих беба каже да се ништа по овом питању није урадило до коначне пресуде у Стразбуру у случају Зорице Јовановић против Србије.

"Овај начин сада што Србија покушава да реши проблем је у ствари једна маска, ово је испуњење пресуде у једном делу, а долазити до истине, оно што ми већ скоро две деценије тражимо од овог закона, овај закон то нама не нуди", каже Шегрт.

"Ми родитељи смо у сваком случају губитници, доказало се да је дете живо или мртво ми родитељи смо губитници, јер нисмо учествовали у животу тог детета, нисмо га гајили", поручује Шегрт.

Указао је да овим предлогом закона добијају само статус детета - да ли је мртво или живо и да је то све.

"Ми добијамо решење на основу кога ми не можемо да се жалимо... Имамо право да се само жалимо на висину новчане надокнаде, што нас апсолутно не занима", закључио је Шегрт.