Ко ће смети да лобира у Србији

Закон би требало да расветли ко може да утиче на доносиоце одлука од општине до државе, ко га ангажује, и са којим циљем. Лобисти ће бити појединци или фирме који се региструју за то и прођу обуку у Агенцији за борбу против корупције.

"Mи смо спремни, укључујући и то да имамо овлашћене предаваче. Мора да буде регистровано, да се зна који лобиста је приступио ком функционеру. Ми можемо да проверимо извештај лобиста и лобираних лица и то да упоредимо", каже Драган Сикимић, директор Агенције за борбу против корупуције.

Немања Ненадић из организације "Транспарентност Србија" каже да је закон о лобирању један од последњих антикорупцијских закона које Србија никада није имала и који сада почиње да се примењује.

"Свакако да је то добро само по себи, међутим, искуства из земаља региона показују да су ти закони у великој мери остали мртво слово на папиру, да је веома мали број регистрованих лобистичких активности", каже Ненадић.

Лобирање почиње писменим захтевом лобисте лобираном лицу – који о томе саставља извештај.

"Први пут имате могућност да увидом у регистар видите ко је утицао на кога, и самим тим се сви неформални саветници и сва неформална лобирања померају у сиву зону", каже Ненад Вуковић из Друштва лобиста Србије. 

Транспарентност и провера 

Сикимић каже да мора да се очува јавни интерес, мора да буде транспарентно и да буде подложно провери.

"И лобирано лице, функционер који учествује у доношењу општих аката све време мора да има јавни интерес и да никада не прекрши то начело", каже Сикимић.

Запосленом лицу у власти, као и онима за чији избор власт даје сагласност, забрањено је да се баве лобирањем. Исто тако и бившим функционерима наредне две године. 

"У Бриселу постоји један важан транспаренси регистар који се постепено ојачава и тамо важи правило: нема регистрације – нема разговора", каже Вуковић.

Италијанско лобирање довело је до тога да Европска инвестициона банка успори давање средстава за словеначки пројекат Дивача–Копар. Пример лобирање је и увођење квота за увоз челика у ЕУ, када се и Србија нашла на списку земаља којима је ограничена трговина – јер производи кинески челик.