Невреме узело данак српској пољопривреди

Од почетка маја у Србији само два дана није падала киша. У Срему било је троструко више падавина него што је уобичајено. Олујно невреме, град и снег десетковали су род воћа у деловима Западне Србије и до 90 одсто.

Наду у осигуравајуће куће полаже и министар пољопривреде. Каже да би поштена процена и исплата штете навела пољопривреднике да се више осигуравају јер то тренутно чини тек сваки десети. 

"Апелујем на осигуравајуће куће, немојте се људи играти, немојте да чекате са проценама, да излазите на терен да вас људи чекају данима. Осигуравајуће куће су добиле могућност. Држава даје 70 посто субвенције. Сад је на њима да одиграју главну улогу - да те људе испоштују", каже Бранислав Недимовић.

Према његовим речима, извршиће се одговарајуће промене у начину финансирања противградних мрежа и повећати проценат подршке. 

"Оно што је било 50 посто подршке повећамо на 15, 20 посто", каже Недимовић.

Суше, поплаве и друге непогоде због климатских промена које смо некада гледали на Дискаверију одавно су и у нашем дворишту, речено је на састанку представника Владе и Зеленог климатског фонда УН. 

Конкурс за средства фонда вредног 10 миљарди намењених смањењу ефекта стаклене баште и санацији штете изазване елементарним непогодама у Србији требало би да буде отворен 1. јула

"Микро пројекти су до 10 милиона евра, док јако велики инфраструктурни пројекти могу да иду и преко 250 милиона евра. У суштини, за пројекте могу да аплицирају све заинтересоване стране. то могу да буду и приватни сектор и невладине организације и држава", каже Данијела Божинић, експерт УНЕП-а.

"Очекује се да се уз овај фонд смањи емисија штетних гасова са ефектом стаклене баште. Такође знамо да један евро уложен у заштиту од поплава може да уштеди шест евра за санацију последица", каже Ханс Фридрих Шодер, стални координатор УН у Србији.

Осим у пољопривреду средсва фонда могу да се користе и за енергетски ефикасно зграде и електричне аутомобиле који се пуне енергијом из обновљивих извора.