Ко може бити пилот

Дечачки сан Жарка Жарковића био је да се међу облацима нађе сам у кокпиту "миг 29". На корак је од тога да тај сан и оствари. 

Жарко је кадет пете године Војне академије, смер војно ваздухопловство, скоро ће бити један од ретких који ће моћи да вам опишу какав је осећај парати небо и звук овим авионом.

Да би неко управљао борбеним авионима, за почетак мора да воли математику. Наиме, пријемни за војну академију састоји се од математике и провере физичке спремности.

Они који успешно положе пријемни упућују се на Војномедицински институт, где се подвргавају лекарским прегледима који трају недељу дана.

Међу онима који би да аплицирају влада фама да не смеју да имају ниједну пломбу на зубу. То је, наравно, претеривање, али да се не лажемо, од кандидата се очекује добро здравље, јер у изабране се улаже врхунско знање и много новца. 

Мајор Ненад Бачевић, специјалиста ваздухопловне медицине, каже да је веома битно да кадети буду здрави у тренутку прегледа, али и да лекари морају да предвиде какво ће њихово здравље бити у наредних 25 година, колико траје летачка каријера.

Потпуковник Душан Крнетић, специјалиста ваздухопловне медицине, објашњава да се са пилотима ради као са врхунским спортистима. "Као што они имају тимове да раде за њих, тако и наши пилоти имају. Прати их тим психолога и лекара специјалиста, током целе године, током летења они су стално под контролом."

У здравом телу, борбени дух 

После детаљних здравствених прегледа, следе тестови и разговори са психолозима. Они који желе да управљају небеским зверима не морају да буду само физички здрав.

Њихова психа мора да буде другачија од већине осталих. Зато се будући кадети тестирају, групно, индивидуално, решавају тестове опште и специфичне интелигенције, као и тестове црта личности.

Управо ови тестови многе обесхрабре. Нико не воли да испадне глуп ни пред собом ни у друштву. Али заправо то је још једна велика заблуда оних који се плаше да пробају.

Сања Рођенков Милeнковић, специјалиста медицинске психологије, каже да ако неко не прође ове тестове то не значи да је глуп.

"Ми тражимо поред опште интелигенције и специфичне факторе, оријентацију у ваздуху, апстрактно мишљење са менталном ротацијом, брзина и обим перцептивног резоновања. То су врло специфични аспекти интелигенције", каже Сања Рођенков Миленковић.

Жарко каже да му није било свеједно када је први пут дошао да полаже тестове.

"Сваки дан на ВМА од јутра до мрака. Прегледи су ригорозни, четири дана психо-тестови, интервјуи са психолозима, процена наших психомоторних способности, моћ перцепције, меморије. Ти прегледи нису могли да зависе од мене и од мог труда то ме је плашило", наводи Жарко.

Хумана центрифуга као тест издржљивости 

Нису ови тестови једино за шта не можете да се припремите. Оног који буде процењен као психички подобан чекају тестови физичких способности.

Тестирање тела на то како подноси оптерећења великих брзина, захтевних маневара у ваздуху и свега онога што може да вас снађе на око 12.000 метара висине. 

Ненад Бачевић објашњава да се на одељењу авио-физиологије испитује утицај специфичних фактора летења на њихов организам.

"Хумана центрифуга, хипобарична комора, уређај за просторну оријентацију испитују толеранцију на те стресове", каже Бачевић.

Хумана центрифуга, упрошћено речено, тестира урођену способност кандидата да поднесе Г оптерећење. Наиме, приликом извођења маневара, тело трпи одређене притиске услед велике брзине, наглих скретања и земљине силе теже.

Бачевић каже да постоје значајне индивидуалне разлике у подношењу Г оптерећења.

"Ова селекција је од примарног значаја и одређује комплетну каријеру будућег пилота", каже Бачевић. 

Овде се унапред може знати ко ће моћи да буде пилот авиона, ко хеликоптера, а ко ни једно ни друго.

У хипобаричној комори се тестира како тело реагује на повећање или губитак притиска у кабини на висини од 15.000 метара.

Селективно сећање селективног летења 

Ту проценама и потрази за најбољима није крај. Кандидате који су прошли земаљске машине чека проба на небу – такозвано селективно летење. Можда и највећи баук ових испитивања.

"Ваздух и летење нису природна средина и нису природан посао за човека. Ти летови служе да проценимо ко може да буде борбени пилот. Од самог избора и селекције кандидата за професију борбеног пилота зависи сутра и успех наше јединице и целог ратног ваздухопловства", каже Бошко Шербеџија, командант 252. школско-тренажне авијацијске ескадриле.

Жарко каже да се те селекције слабо сећа.

"Тог првог лета, сећам се делимично. Доста ствари је остало у мозгу забачено и после тога обрисано. Јер било је много адреналина, страха и свега осталог", каже Жарко. 

"Ми процењујемо њихово понашање и поступке не само у авиону, него и ван авиона. Процењујемо њихове емоционалне способности, какве емоције показују током припреме за лет, током лета, интелектуалне способности, моторичке способности и наравно њихову мотивацију да буду борбени пилоти", каже Бошко Шербеџија, командант 252. школско-тренажне авијацијске ескадриле.

Храбри, одговорни и помало безобразни  

А какав је психолошки профил пилота?

"Изнадпросечни по својим интелектуалним способностима и по цртама личности. Оштроумни, отпорни на стрес, одважни, борбени, истрајни, поуздани, то су црте које упућују на трајну посвећеност овом позиву, каже Бошко Шербеџија, командант 252. школско-тренажне авијацијске ескадриле.

"Мислим да се људи са тим геном рађају. То је склоност, ви можете у основној школи да младе људе водите по аеро-митинзима, да им показујете ваздухопловне филмове, 'Топ ган', ако немају тај ген уз сва усмеравања жеље да неког приволимо послу, то не иде. Тај посао није за вас", каже пуковник Славиша Влачић, начелник катедре војног ваздухопловства на Војној академији.

"Пилоти морају бити дрски, да имају дозу безобразлука да раде оно што раде. Не лете они само тако да би летели. Сутра ће бити укључени у борбена дејства, радити нагле заокрете, неке акције у тиму, појединачно. То је позив који је и колективан и појединачан", каже потпуковник Душан Крнетић, специјалиста ваздухопловне медицине. 

"Упоран, стрпљив, са високим нивоом самодисциплине, са високим нивоом стечених знања, вештина, то су изграђени људи. Момци, девојке који заврше нашу академију, сматрам их веома комплетним и зрелим у односу на друге из њихове генерације који су пролазили другачији пут", каже пуковник Славиша Влачић.

И зато на овим тестовима не помажу везе. Није битно да ли је неко рођен нa селу или у граду. Да ли је из богате, утицајне или сиромашне, радничке породице.

Шербеџија подсећа да пилоти управљају изузетно скупоценим средствима, авионима и да би запошљавање неспособних преко везе било погубно.

"Обука за летаче је скупа и од наше процене да ли су способни, да ли могу да извршавају задатке борбених пилота зависи не само да ли могу да брину о средствима него и њиховом животу и свих нас", каже Шербеџија. 

Жарко наводи да је он пример да успевају они који заслужују, а не они који имају везу. 

"Небитно је одакле ми долазимо, из каквих породица, битно је оно шта осећамо и шта желимо и ако се тако покажемо овде, то нема утицаја. Што се моје класе тиче, дошли смо са свих страна. Мало нас је, а покрили смо целу територију Србије, из различитих породица долазимо", каже Жарко.

Могу бити само одабрани 

"Општи је тренд у свету да деца воле изазове. Да воле да буду посебна, да се пронађу на посебан начин и себе остваре. За неке ће бити претешко оно што очекујемо овде, такви не би ни прошли, а неки ће рећи дај да пробам, изнад пилота су само космонаути. То је изазов, људи који од стреса праве изазов, е такви су нам људи потребни", каже Сања Рођенков Миленковић.

Они који су успели и изградили каријеру кажу да би све опет исто урадили.

"Сва одрицања која су током школовања потребна да би био борбени пилот, све се исплати онога дана када добијете своја крила, летачки знак, звање пилота и кад добијете своју прву мисију и свој први задатак, када полетите и када слетите све оно чега сте се одрицали, за шта сте се борили, надали, буде управо тако", каже Бошко Шербеџија. 

"Након свега, пошто сам на заласку летачке каријере, могу рећи да сам остварио своје снове које сам имао као дете", каже Бане Крњајић, наставник летења на авиону "миг 29".