Шта је уписано у регистар нематеријалне баштине?

Уписани су занати: опанчарство и вештина ткања безданског дамаста, двопређно плетење вунених чарапа, три елемента са Косова и Метохије, као што су песме за ројење пчела, затим обред наздрављања-здравице, покладне поворке и вертепи са подручја Срема.

"Најзначајније је да елемент буде препознат од локане заједнице, групе или појединца као значајан за њихов културни идентитет, за културну обнову заједнице да се преноси с колена на колено и да на неки начин приказује културну разноликост, диверзитет културе у Србији генерално", каже Данијел Синани, председник Националног комитета за нематеријално културно наслеђе.

Нематеријално културно наслеђе, већ вековима, чува од заборава усмену традицију и језик, сценску уметност, друштвену праксу, ритуале и празнике изражавајући на тај начин креативност, знање, вештине и дух људи који га стварају.

"Регистар је основан 2012. и једна од наших обавеза јесте стално ажурирање и допунавање тог регистра што новим уписима, што допунама већ постојећих, односно праћење њихових живота у савременом тренутку на подручју Републике Србије", наводи Данијела Филиповић из Центра за нематеријално културно наслеђе.

На Унесковој листи до сада су уписани слава, коло и певање уз гусле које ових дана изазива различите полемике.

"Све оне заједнице које препознају културне елелменте које смо ми пријавили као елелменте који припадају српском народу и Србији могу да се прикључе номинацијама што је нешто потпуно легитимно и поштено", наводи Синани.

Неговањем и преношењем нематеријалног културног наслеђа чува се историја, култура и традиција која изазива осећај идентитета и континуитета једног народа.