Како до безбеднијег саобраћаја, мушкарци чешће улазе у ризичну ситуацију

У свету се на сваких шест секунди догоди једна саобраћајна незгода. Када је реч о Србији, далеко смо од просека из 1980-их година, када је смртни исход на путевима био 2.000 људи или 1990-их када је страдало 1.300 људи. Боља је статистика, али то не значи да не треба из сваке незгоде да извучемо поуку и да превентивно делујемо.

У судару аутобуса и воза код Ниша страдало је пет особа. И даље се утврђује одговорност, али истовремено се полемише о томе да ли су нам пруге, односно пружни прелази безбедни.

Гостујући у Јутарњем програму РТС-а, Милан Божовић је рекао да оно што је дефинисано Законом о безбедности саобраћаја на путевима и препорукама УН и Европске комисије, светском праксом – јесу ревизори, проверивачи безбедности пута, однсно безбедности саобраћаја.

"Ми смо тек ове године, половином године добили одређену групу ревизора лиценцираних од стране 'Путева Србије' и они би требало да прегледају заједно са стручњацима за железнички саобраћај путно-пружне прелазе и онда да доносе одлуку о томе шта је потребно ту поставити и како уредити путно-пружни прелаз", рекао је Божовић.

Од 2014. године до 2018. било је 208 несрећа на пружним прелазима и 28 жртава.

Говорећи о томе ко је одговоран за то, Божовић каже да је људски фактор свакако чак и ако је пројектант, то је људски фактор, чак и ако је инспектор – то је људски фактор, ако ревизор-проверивач пешак мотоциклиста или возач такође је људски фактор.

"Из тог разлога је присутан у узроцима настанка саобраћајних незгода. За уређење путно-пружних прелаза пре било ког пуштања у саобраћај неопходно је урадити одређене пројекте саобраћајне сигнализације и опреме. Ти пројекти морају да прођу ревизију безбедности саобраћаја за шта су створени услови тек у овој години", рекао је Божовић.

Мање несрећа на путевима 

Било је несрећа и на путевима, у првих 11 месеци мање него у истом периоду прошле године, 495 жртава, 36 мање него прошле године, 500 мање саобраћајних незгода.

Како би се смањио број погинулих и повређених, усвојена је Стратегија о безбедности саобраћаја од 2015. до 2020. Циљ је да се преполови број страдалих из "црне" 2011. године, када је 731 особа изгубила живот.

Божовић каже да смо на путу да достигнемо тај циљ.

"Ако погледамо, тај тренд иде у опадајућем смеру, било је интервенција у изменама и допунама Закона о безбедности саобраћаја на путевима, на крају године ми и видимо тај резултат. Доста алата није у првој години било успостављено, није ни могло да буде због кратког временског периода. Ове године добили смо ревизоре безбедности пута, што је битан системски део за безбедност саобраћаја", рекао је Божовић.

У великом проценту је то људски фактор, истакао је Божовић.

О појасевима и дечјим седиштима

Говорећи о осталим циљевима Стратегије, Божовић каже да смо на путу да их испунимо, као везивање појасева, а да ли ћемо у томе успети, видећемо 2020. године.

"Ради се на повећању употребе сигурносних појасева, посебно у том смеру ради саобраћајна полиција, која је на терену, контролише тај фактор ризика, ради се на смањењу процента возача који возе под утицајем алкохола. Имали смо и мерење просечне брзине на ауто-путу", каже он.

Деца су гинула ове године више као путници него као пешаци. Одрасли не воде довољно рачуна о деци, каже Божовић.

Истраживања су показала да немамо довољан проценат употребе сигурносних дечјих седишта, а они који користе не умеју на исправан начин да их користе, не вежу дете на одговарајући начин.

Међу жртвама већина су мушкарци, без обзира на то да ли су путници или пешаци.

Према његовим речима, оно што саобраћајна психологија говори је да су мушкарци они који чешће и лакше прихватају улазак у ризичне ситуације.

"Мушкарци лакше прихватају ризик и става су да ће се лакше извући из ризичне ситуације, а жене не прихватају лако ризичне ситуације и то их штити", рекао је Божовић.

Највећа цена свих ових незгода је људски живот и здравље. Говорећи о томе колико нас то кошта, Божовић каже да је то 400 милиона евра.

"Један људски живот нас кошта 350–400.000 евра, па када погледамо колико је то погинулих, долазимо да до 2020, ако испунимо све циљеве, можемо остварити уштеду од преко милијарду евра", закључио је Божовић.