Синод СПЦ-а расправљао "о текућим питањима"

Седница Светог архијерејског Синода СПЦ завршена је у Српској патријаршији, а саопштења неће бити, упркос очекивањима у јавности да ће се то високо црквено тело огласити поводом писма епископа захумско - херцеговачког Григорија упућеног епископату Српске православне цркве.

"Одржана је редовна седница, а на дневном реду су била текућа питања из живота Цркве", рекао је секретар Синода протојереј ставрофор Саво Јовић.

У СПЦ-у кажу да и није уобичајено да се Синод, који се састаје једном седмично, оглашава саопштењем, јер је надлежан за редовно функционисање цркве, док је за суштинске одлуке надлежан Сабор архијереја.

Очекивало се да, иако је дневни ред седнице утврђен, Синод расправља и о писму владике Григорија, које је довело до различитих ставова црквених великодостојника. 

Један део свештенства СПЦ  сматрао је  да, и поред унапред утврђеног дневног реда Синода, то писмо не може бити изостављено, с обзиром на интересовање јавности, док су други мишљења да писмо није упућено Синоду, већ архијерејима, односно да није ни стигло Синоду па не може ни бити на дневном реду седнице.

"Наступ епископа Григорија не може бити пренебрегнут", речено је раније, у СПЦ-у, тим пре што је он у писму поменуо двојицу од четворице чланова "владе СПЦ" - митрополита црногорско-приморског Амфилохија, најстаријег по рукоположењу који замењује патријарха Павла, и епископа Филарета.

Митрополит Амфилохије није коментарисао наступ епископа Григорија, а на питање новинара је рекао "до сада је све речено" и да се томе " ништа не може додати".

Ни епископ милешевски Филарет се није оглашавао. Њему је, наиме, четрдесетогодишњи епископ Григорије замерио "неканонски" штрајк глађу и непримерено наступање у име СПЦ.

Предложене мере против владике Григорија

Појединци у СПЦ траже најригорозније мере, укључујући рашчињавање, против владике Григорија, који се, како наводе, појавио без владичанских обележја.

Аналитичари, међутим, указују да у писму нису изнети ставови којима владика заговара ново верско учење, или јеретичке ставове, што би могло имати за последицу потребу сазивања ванредног Сабора и предузимање оштрих мера.

Ћутање и нереаговање архијереја чланова Синода, али и других чланова епископата, не значи, како оцењују аналитичари, да епископ Григорије нема подршку међу члановима Сабора.

Већина у Цркви сматра да те ставове треба расправити на Сабору, а  седница Синода, који је извршни орган највишег тела СПЦ, требало би да припреми и питања за наредни сусрет чланова епископата.

Јесење заседање Сабора, које је одржано у новембру, указало је на проблеме и подељена мишљења четредесеточланог тела, а писмо епископа Григорија је само својеврстан наставак тог саборског окупљања на коме није изабран нови поглавар СПЦ.

Патријарх Павле је умољен да одустане од захтева да се повуче са трона Светог Саве, закључено је на јесењем Сабору.

Следеће редовно заседање Светог архијерејског Сабора заказано је за мај идуће године.