Све више гојазне деце – решење више спорта, мање брзе хране

Иако се гојазност најчешће веује за одрасле, све чешће мучи најмлађе. Проблем је тешко препознати јер га неретко родитељи игноришу. 

"Родитељи данас и не знају шта је крупно дете, а шта је гојазно дете, па нам је негде и лакше да признамо да је дете само крупно. Рачунајте да би требало дете да крене у школу са седам година и тада да има између 17 и 21 килограм", каже  Татјана Мраовић, дијетолог.

А управо у школи се стичу неке прве навике. 

"За предшколски и школски ту искључиво вежбе обликовања и касније вежбе које трпе своје тело, значи тежину своју, то је оно што ми радимо на часу, то су трбушњаци, леђни, склекови, чучњеви искључиво без подизања неког великог терета", каже Предраг Пешић из ОШ "Дринка Павловић".

Гојазност се најчешће почиње у петој години живота или у време пубертета. Истраживања су показала да дете које је гојазно у узрасту од 10 до 13 година има 80 одсто шансе да буде гојазно и у одраслом добу. Нездрава исхрана не утиче само на физички изглед, већ може да буде узрок срчаних болести, повећања крвног притиска, дијабетеса, проблема са дисањем и спавањем. 

"Данас сте у прилици да код нешто старије деце код адолесцената, код пубертетлија већ имате дијагностиковане масивно проблеме са циклусом код девојчица, чак и код дечака има проблема због интореланције на глукозу", каже Мраовић.

Како би се умањио број гојазне деце из надлежног Министарства поручују да раде на решавању тог проблема.

Министар Вања Удовичић наводи да спорт мора да буде доступан свим грађанима.

"Мислимо на оне најмлађе као што је спорт у школи, акција за ђаке од првог до четвртог разреда, као пројекат СОФА за младе од 16 до 30 година који је јединствен у свету за бесплатно бављење спортом и одлучили смо се да реновирамо тј. да опремамо фискултурне сале", каже Удовичић.

Гојазност није проблем само у Србији. Светски подаци од прошле године показују да је скоро 108 милиона деце и више од 600 милиона одраслих регистровано као гојазно са индексом телесне масе изнад 30.

Према подацима Светске здравствене организације гојазност се удвостручила од 1980. године и поприма епидемијске пропорције.