У случају најгорег – родитељи желе да изаберу старатеље за своју децу

О најгорем сценарију многи не желе ни да размишљају – да не чује зло. Ипак, родитељи неке ствари желе да обезбеде.

"Мислим да би родитељи требало да имају могућност да одлучују о томе ко ће се старати о њиховом детету", каже један од анкетираних очева. Да је боље да то чине чланови родитеље, а не социјалне службе, сматрају саговорници РТС-а.

Губитак родитеља велика је траума за дете. Када је повређено, уплашено, када тугује, за дете је најбоље да живот настави са блиским особама.

"Ми као одрасли морамо да водимо рачуна да детету на што бољи начин обезбедимо сигурно окружење, обезбедимо окружење које ће њега умирити, које ће њему пружити подршку да превазиђе та тешка искуства, да се носи са својим губицима, да се носи са својим тешким осећањима", каже едукатор и породични психотерапеут Ана Симић.

У већини случајева родбина и преузме бригу о детету, ако Центар за социјални рад не донесе другачију одлуку. Понекад и родитељ може да предложи ко ће да брине о његовом детету.

"У закону не пише децидирано таква могућност, али оно што се у пракси дешава јесте да, када се родитељ налази у некој терминалној фази болести и када је смрт врло извесна, да се обраћа Центру за социјални рад, да жели да бригу о детету након његове смрти преузме неко од сродника или пријатеља", каже Оливера Симедић из Центра за социјални рад Београда.

Жеља родитеља, међутим, не обавезује Центар за социјални рад. Зато је покренута иницијатива да родитељ одређује потенцијалне старатеље за своје дете у случају породичне трагедије.

Психотерапеуткиња Ана Симић објашњава да се људи најчешће понашају као да знају сваки корак који ће се десити и не рачунају на то да може да се дође у такву ситауцију.

"Мислим да је ова иницијатива врло корисна за наше друштво и јако је важно да се ми друштвено освестимо на ову тему и да промишљамо на другачији начин будућност наше деце", каже Симићева.

То би могло да спречи да неки малишани уместо у пријатељском породичном дому, заврше у установама. Само у београдским домовима и прихватилишту за децу живи више од 600 малишана без родитељског старања, а још скоро хиљаду у хранитељским породицама.