Одржан комеморативни скуп на Зејтинлику

Обележавању 100-годишњице једног од најславнијих тренутака српске историје, који се у свету памти као симбол велике храбрости и пожртвованости српског народа, присуствовали су изасланик председника Србије Никола Селаковић, министар одбране Александар Вулин и представници Владе Франуске и грчког председника Женевијев Даријесек и Мариа Коља Царуха.

Након интонирања химни Србије и Грчке и полагања венаца на спомен-костурницу, Селаковић је одржао говор и послао поруку о пријатељству и миру за који се Србија залаже.

"Пружена рука Србије стоји и данас као и 1918. године. Као и пре 100 година, не желимо да имамо непријатеље већ да градимо пријатељства", рекао је Селаковић на "једној од највећих светиња које Србија има - на српском војничком гробљу на Зејтинлику - месту где 7.441 српски јунак за слободу почива заједно са својим савезничким саборцима".

Селаковић је подсетио да је српско војничко гробље у Солуну једно од најзначајнијих симбола српског националног бића, симбол страдања српског народа на почетку 20 века.

Додао је да се за Први светски рат не каже без разлога да су то голгота и васкрс српског народа.

Селаковић је прецизирао да је у Првом светском рату Краљевина Србија изгубила 1.247.435 људи - 23 одсто становника односно 61 одсто мушке популације између 18 и 50 година и додао да краја тим мукама не би било да није било савезника - Француза, Грка, Британаца, Италијана и Руса.

"Данас Србија више није сама она води нову борбу - борбу за бољу будућност, за нашу децу и мир, а то је знак да ће у тој борби имати успеха", рекао је изасланик председника Србије.

Селаковић је између осталог подсетио и на снагу српских бораца који су за 45 дана стигли од Солуна до Београда због чега се и данас као легенда препричавају речи француских официра да су српски војници бржи и од француске коњице.

Слобода је највиша вредност српског народа и као пре 100 година тако и данас свако ко мисли да може да нам одузме нашу слободу мора да зна да то једноставно није могуће, изјавио је министар одбране Александар Вулин у Солуну на српском војничком гробљу у Солуну, где је  обележен велики јубилеј 100 година од пробоја Солунског фронта.

Вулин је након централног комеморативног скупа на коме је говорио изасланик председника Србије Никола Селаковић подсетио да српски народ изнад свега цени мир али зна да мира нема без слободе.

Министар је додао да морамо да имамо снажну и сигурну државу и исту такву војску да бисмо сами одлучивали о себи и својој будућности.

"Војска Србије се ослања на традицију, она се унапређује, наоружава, припрема да буде сигурна брана за свакога ко мисли да са Србијом разговара језиком силе", рекао је Вулин и поручио да Србија напредује и развија се, а да ће њена војска чувати њен мир.

Вучевић: Пробој Солунског фронта увод у присаједињење 

Градоначелник Новог Сада Милош Вучевић рекао је на Зејтинлику у Солуну, где је обележена стогодишњица пробоја Солунског фронта, да је управо тај велики јубилеј увод у скорашње обележавање века од присаједињења Влашке, Баната, Барање и Срема Србији.

"Овај датум је и увод у оно што ћемо обележити ове године у новембру, а то је велика стогодишњица присаједињења Влаšке, Баната, Барање и Срема Србији. Велика тековина и нешто што ми чувамо негујући мултикултурализам и мултиконфесионализам све оно што краси Србију", рекао је Вучевић након централног комеморативног скупа на српском војничком гробљу Зејтинлик.  

Вучевић је подсетио да је са Солунског фронта кренуо победнички јуриш ослободилачке српске војске, који су, како је рекао, вероватно највише чекали Срби Пречани, Срби у Војводини, Срби свуда где žиве на просторима некадашње Југославије.  

Скупу су присуствовали и амбасадор Душан Спасојевић и конзул Синиша Павић. Поводом великог јубилеја у Солун је стигао и изасланик краљице Велике Британије Војвода од Кента.

Венце су на споменике су положиле и делегације Италије и Русије.

Грађане који су рано јутрос почели да пристижу из Грчке из свих делова Србије, као и из Републике Српске, на капији је дочекивао чувар Ђорђе Михаиловић (91).

Пробој Солунског фронта почео у зору 14. септембра 1918. године, и резултат те операције били су капитулација Бугарске, Аустро-Угарске и Немачке, ослобођење Србије, прелазак српске војске у прекодринске крајеве и стварање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, заједничке државе јужних Словена, која је проглашена у Београду 1. децембра 1918.