Закон о бесплатној правној помоћи још на дугом штапу?

Правна помоћ су: одбрана, заступање, писање поднесака попут жалби, тужби, молби, захтева, правни савети. Према Уставу из 2006. пружају је адвокати и јединице локалне самоуправе, а законом треба да се одреди када је бесплатна. Међутим, тај закон још није донет.

Директор Комитета правника за људска права "Јуком" Милан Антонијевић каже да се, по истраживању које су радили 2018. године, у 95 општина од 174 пружа правна помоћ грађанима.

"Свака општина је по закону дужна да организује службу за пружање правне помоћи. У појединим је таква услуга у потпуности бесплатна, у другима се у одређеним случајевима наплаћује", указује Антонијевић.

Бесплатну правну помоћ добијају рањиве категорије становништва попут сиромашних, особа са инвалидитетом, жртава насиља. Kритеријуми за добијање помоћи су, међутим, различити од једног до другог пружаоца помоћи – општина, адвоката, правних факултета и невладиних организација.

Притом адвокати сматрају да невладине организације по Уставу не могу да пружају ту помоћ. Зато су блокирали доношење закона о бесплатној правној помоћи.

"Поље деловања удружења је сада ограничено на Закон о азилантима и Закон о забрани дискриминације, али и у тим случајевима могу ту правну помоћ да пружају само преко адвоката", напомиње председник Адвокатске коморе Србије Виктор Гостиљац, оцењујући истовремено да је Нацрт закона који је Министарство правде објавило на свом сајту добар текст.

У којим случајевима су грађанима адвокати дали бесплатну помоћ, у Адвокатској комори Србије одговарају да немају податке.

Невладина организација Аутономни женски центар то ради дуже од две деценије. На пример, у 2016. помогли су 740 жена.

"У невладиним организацијама бесплатну правну помоћ пружају такође правници који су завршили исте правне факултете као и адвокати који годинама сарађују са невладиним организацијама", објашњава Вања Мацановић из Аутономног женског центра.

У Министарству правде кажу само да је нацрт Закона о бесплатној правној помоћи објављен на сајту, али не и када се очекује да буде усвојен.

Мацановићева сматра да је главни проблем новац зато што систем бесплатне правне помоћи мора да има одређени фонд из којег ће да се финансира.

"Последице трпе грађани и грађанке државе Србије управо зато што ви имате нешто што је Уставом гарантовано право и које држава Србија није у могућности да испуни, већ, ево, оволики број година", указује Мацановићева.

Да то отежава приступ правди из године у годину упозорава и Европска комисија. У извештају о напретку за 2016. чак позива да се закон усвоји по хитном поступку. Пробијени су рокови из акционих планова, па и оног за Поглавље 23.