Како ће Србија обележити победу над фашизмом

Колона сећања на хероје из Другог светског рата најпре је шетала само у Сибиру. Пошту страдалима на исти начин данас одаје 40-ак земаља широм света. Са сликама предака у рукама, и српским градовима проћи ће потомци страдалих у борби против фашизма. Али не само они.

"Очекујемо један достојанствен скуп који ће послати поруку мира али и сећања на све оно што је било у непосредној историји и оној давној. Слободарска традиција српског народа јесте суштина бесмртног пука у Србији. Дакле сећамо се и хероја борбе против НАТО пакта, хероја Другог светског рата али и на стогодишњицу победе у Великом рату сећамо се и наших прадедова солунаца", каже Бошко Козарски из организационог одбора манифестације.

Руска традиција прилогођена домаћим околностима потврђује историјски неспорне блиске везе два народа. За поједине историчаре, међутим, спорно је што често заборављамо соpствену антифашистичку традицију дугу готово осам деценија.

"Не чуди, али треба да брине зашто Dан победе у Другом светском рату за нас није важан историјски догађај, зашто тај државни празник обележавамо искључиво манифестационим програмима, бескрајним полагањима венаца, протокларним обраћањима која заиста јесу само протоколарна и ништа више од тога, дакле не улажемо труд да афирмишемо сопствени антифашизам, да му се вратимо", сматра историчар Дејан Ристић.

На антифашизму почива и савремена Европа. Његове тековине, међутим, угоржава све јача десница.

"То све нас треба да натера на озбиљно размишљање и акцију, јер данас десничарске идеје нису истоветене идејама из Другог светског рата. Оне су доживеле историjску мимикрију, оне су осавремењене", објашњава Ристић.

На пут идејама из Другог светског рата због којих су страдали милиони људи, стао је и предлог о новом европском поретку из кога је настала Европска унија. Изнео га је француски министар спољних послова Роберт Шуман на пету годишњицу немачке капитулације. Због тога 9. мај Европа слави и као свој дан.