Aфирмација рада архитектиња уз подршку колегиница

На Архитектонском факултету међу студентима је две трећине девојака. Међутим, касније су мање видљиве у струци.

"Жене остају у бироима у највећој мери на нивоу физичког рада и то је нешто што бисмо желели да променимо – да добију могућност у једном тренутку да саме креирају", каже Eва Ваништа Лазаревић, председница Удружења жена архитеката.

Оснивачице Женског архитектонског друштва су успешне архитекте, професорке, власнице бироа, директорке урбанистичких институција.

Њихово заједничко деловање усмерено је углавном на млађе колегинице, којима је женска подршка најпотребнија.

"Оснивањем оваквог удружења ми смо решили да, поред многих других циљева, уједно инсистирамо, промовишемо женску креативност, женска ауторска дела јер сматрам да ту има великог потенцијала у стваралаштву и да просто нисмо довољно промовисане", наводи чланица удружења Ања Милић.

Удружење је, како каже, платформа где ће се промовисати чланице и показивати њихова дела сваке године.

Пре више од 100 година прва жена архитекта у Србији Јелисавета Начић, која је пројектовала већи број зграда у Београду које су данас споменици културе, утрла је пут женама у занимању у коме се и данас боре за равноправан третман са мушким колегама.

"Недовољно је жена на највишим руководећим функцијама, ја ћу само рећи један пример најбољи или најгори, да је у Србији је само 6,6 одсто жена градоначелница. То је заиста премало знајући квалитете и способност многих жена", указује архитекта Александар Јовановић.

Удружење жена архитеката учествује и у пројекту Програма за развој УН "Родна равноправност и климатске промене", чији је циљ пројектовање и изградња насеља са што мањом емисијом гасова стаклене баште у атмосферу.