Ако пријавите дужника на вашој адреси, прети вам заплена и продаја имовине

О томе шта се све дешава грађанима који због дугова банкама остају без имовине добро знају у Удружењу "Ефектива". Тако им се недавно обратила и породица из Војводине која је, кажу, због стамбеног кредита у швајцарцима изгубила кров над главом.

Њихова некретнина продата је, истичу у Удружењу, за двоструко мању вредност од тржишне, због чега брачни пар још није отплатио дуг банци.

У међувремену, врата свог стана отворио им је син, а онда су му закуцали извршитељи и пописали његову имовину, коју је, кажу, наследио од бабе и деде.

"Он ће морати да доказује да је имовина заправо његова, биће тешко доказати јер нико не чува рачуне тако дуго. Апсурд целе те приче је што су ови људи могли да се пријаве и код комшије, дакле ако су комшије хтеле да учине добро дело, али би онда направили себи проблем", каже Дејан Гавриловић из Удружења "Ефектива".

У Комори јавних извршитеља напомињу да им Закон даје право да плене имовину и тзв. трећег лица.

"Све ствари које се налазе на адреси извршног дужника основано се сматра да су то ствари извршног дужника", каже Светлана Манић из Коморе јавних извршитеља. 

На питање, зар није пре основано схватати да су то ствари оног чији је стан, него да су то ствари дужника који је ту пријављен, Манићева одговара да треће лице које сматра да његове ствари и које можда заиста има право над тим стварима, има право да изјави приговор извршитељу. 

Ако није задовољан одлуком извршитеља, приговор може поднети суду, а на крају покренути парнични поступак, па у њему доказивати да је имовина његова, а не дужникова. И док траје поступак доказивања, извршење неометано тече.

"Извршитељ вам може одузети неку веома вредну ствар, док ви стигнете да било шта докажете, она може већ да заврши на аукцији, да буде продата и да ви на крају евентуално можете да остварите право одштете, која никада неће моћи да надокнади оно што сте ви заиста изгубили", каже правник Јован Ристић.

Да ли постоји потреба да се тај део Закона мења и да ли је он у складу најпре са Уставом, у Министарству правде одговарају: "Ове одредбе нису у колизији са највишим правним актом, јер су трећа лица одговарајућим механизмима Закона, правом да поднесу приговор и тужбу, заштићена од тога да се од њих наплати нешто на шта они имају право власништва. Закон је предвидео све потенцијалне ситуације које ће онемогућити извршног дужника да прикрије имовину подобну за извршење, јер он неретко прибегава измештању својих покретних ствари код неког трећег лица."

У Комори извршитеља кажу да немају ни прецизан ни оквиран податак о томе колико је трећих лица успело да докаже да је имовина заиста њихова, а не дужникова, који је пријављен да живи на њиховој адреси. Ипак, тврде, таквих нема много.