Запошљавање – највећи изазов младих

Највећи проблем младих у Србији и даље је запошљавање, мада су на том пољу направљени одређени помаци, а један од проблема је и немогућност путовања у иностранство, кажу саговореници "Танјуга" уочи Међународног дана младих, који се обележава 12. августа.

Помоћница министра омладине и спорта Снежана Клашња рекла је да је проблем запослености највећи изазов са којим се млади у Србији већ годинама суочавају и да су на том плану постигнути одређени резултати, јер је стопа незапослености младих у 2016. била 28,5 одсто, док је 2013. била за 11 одсто већа.

"Међутим, стопа незапослености младих у односу на стопу укупног становништва је два пута већа, тако да и даље морамо да радимо много више и улажемо напоре на том плану", рекла је Клашња.

Навела је да Министарство омладине и спорта од 2014. године настоји да финансира програме и пројекте који се односи на побољшање запошљивости младих, кроз међусекторску сарадњу и сарадњу са међународним партнерима.

"Међутим, и даље активизам младих је недовољан и ми заједно са удружењима и локалним самоуправама покушавамо да активирамо младе људе. Они морају бити активни уколико желе да имају одговарајући посао, јер посао се не може добити чекајући, морају да се додатно обучавају", наглашава Клашња.

Додаје да су за младе организоване и обуке за самозапошљавање, те да се настоји и да се побољша квалитет слободног време младих.

Подаци из годишњег извештаја министараства о положају младих показују да 19 одсто њих никада није било у иностранству, а Клашња каже да би на томе требало радити више, јер је важно да млади упознају вршњаке и других земаља и њихову културу.

Да је запошљавање највећа потешкоћа са којом се суочавају млади у Србији сматра и Јелена Мићић из Младих истраживача Србије, која каже да положај младих у Србији није на завидном нивоу.

Поводом обележавања Међународног дана младих, који је установила Скупштина УН 1999. године, а који се у Србији обележава десет година, Мићићева је рекла да се млади најчешће жале да немају довољно прилике да нађу посао и да немају довољно могућности за стручно усавршавање.

"Због тога се ми трудимо да им понудимо волонтирање као једно од опција да пре свега унапреде своје знање и вештине, али исто тако и да стекну потребно искуство које им може помоћи да се даље усавршавају и евентуално запосле", рекла је Мићићева.

"Млади се суочавају са мањком могућности да путују"

Јелена Маћић је навела и да се млади суочавају и са мањком могућности да путују, можда и због недостатка новца, те да се Млади истраживачи труде да им кроз волонтирање омогуће да отпутују и стекну нова искуства и упознају друге земље и културе.

Када је реч о Националној стратегији за младе, Клашња каже да је визија те стратегије да млади буду остварени и на личном и на друштвеном плану, а са друге стране да држава пружи колико је могуће више услова за то.

Подсетила је да ресорно министарство финансирало изградњу 33 локална терена за младе и да је отворено 66 омладинских клубова у којима млади од 15 до 30 година могу да добију бесплатне обуке и на тај начин да се више укључе у само друштво и да имају бољи квалитет живота.

Клашња истиче и да је преко Фонда за младе таленте, чији је председник министар омладине и спорта Вања Удовичић, од 2008. стипендирано 22.600 ученика и студената, а да је држава за то одвојила 5,6 милијарди динара, те да је од 2014. повећан износ стипендија.

Навела је и да је било доста активности на формирању локалних канцеларија за младе у сарадњи са локалним самоуправа, те да су и ту постигнути одређени резултати кроз више од 100 локалних акционих планова и савета за младе.

Истакла је важност волонтирања младих којим исказују солидарност и решавају конкретне проблеме у својим локалним срединама.

Подсетила је да је 2014. године, уз тадашњег премијера Александар Вучића, министарство, радећи на регионалном и међународном нивоу, било једно од иницијатора оснивања Регионалне канцеларије за сарадњу младих на западном Балкану, иницијативе у оквиру Берлинског процеса.

Та канцеларија, додаје, основана је 2016. године и њено седиште је у Тирани.

"Идеја јесте да се млади кроз програме и пројекте упознају, заједно креирају сопствену садашњост и будућност", каже Клашња.

Најавила је да ће Међународни дан младих бити обележен низом активности, те да ће представници Министарства сутра бити у Панчеву у оквиру програма "Млади су закон", чији је циљ подстицање активизма и волонтеризма младих.

Како је рекла, у оквиру тог програма, од 2010. године до данас, Министарство је финансирало 1.400 омладинских волонтерских пројеката и да је са Младим истраживачима и удружењима организовано више од 127 међународних волонтерских кампова где су млади донирали око 88.600 часова свог рада.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

среда, 24. април 2024.
9° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво