Косовска Каменица, култура као упориште опстанка

Живот око 700 Срба у Косовској Каменици одвија се у неколико улица. Да би отишли некуд, морају да се снађу, јер немају градски превоз. И тако већ 18 година.

Председник Привременог органа Општине Косовска Каменица Слађан Јордановић каже да, када је о суживоту са Албанцима реч, постоје одређени контакти, али то је сведено на најмању меру.

"Срби су потиснути у други план што се тиче запошљавања и било чега", указује Јордановић.

Нове генерације стасавају и траже промене. Покушавају да опстану и да се прилагоде околностима у којима живе.

У културном склоништу окупљају се млади и кроз различите радионице, представе и друге активности полако почињу да мењају животни амбијент.

Створили су, кажу, за њих драгоцено место где могу да се проведу, радују, али и да уче. Организују ликовне колоније, књижевне вечери, филмске промоције.

"Видимо реакцију и људи, не само младих, већ и старијих људи који желе да дођу у Културно склониште, седе, попричају са нама. Крик је довољно добра реч као вапај за културом, уметношћу, образовањем", истиче Слободан Миљковић из Културног склоништа "Крик".

Милена Јаћимовић из села Кметовце код Косовске Каменице каже да долази скоро сваке недеље, кад год је филмско или историјско вече.

"Ово место где се окупљамо за мене је нешто дивно", поручује Јована Симић из Косовске Каменице.

У Културно склониште долазе и млади Роми.

"Наш живот је ограничен зато што ово није средина какву бисмо ми желели да имамо. Овде је наша слобода ограничена, не можемо свако вече да излазимо кад хоћемо", напомиње Милица Реџепи.

Иако постоји тек три месеца, Културно склониште почело је да окупља и младе из околних села. И не само њих.

Александра Антић из Београда каже да долази често и да рођаке који живе у Косовској Каменици обилази кад год се укаже прилика.

Обилазе и древне манастире у близини и, у складу с могућностима, раде на њиховој заштити. Кажу, има посла и за стручњаке из Републичког завода за заштиту споменика културе.

"Ми се трудимо да променимо ствари и да покажемо људима да, уколико се нешто хоће, може да се оствари. Један од примарних циљева нам је да презентујемо овај крај, да људи чују за Косовску Каменицу, да чују за места која могу да посете и да дођу", истиче Каменичанин Немања Васић.

До 1999. године у Косовској Каменици живело је више од четири хиљаде Срба.

Представници Привременог органа Општине Косовска Каменица труде се да задрже преостало српског становништво, пре свега младе.