"Заштита ћирилице и језика важни за културолошки опстанак друштва"

Нацрт Стратегије развоја културе, о коме се месецима говорило, однедавно је доступан широј јавности, а ускоро би, како се најављује, о том документу требало да буде отворена јавна расправа, у више градова у Србији. Ипак, и пре те расправе, једно од питања које је привукло велику пажњу јесте третман језика и писма. 

У Стратегији се на два места говори о српском језику и ћирилици. Најављује се и формирање посебног тела – Савета за српски језик. Зашто је ћирилици и српском језику потребан "специјалан третман"?  

Mи не мислимо да постоје неке теорије завере нити да ћирилици неко ради о глави, да се шаљиво изразим, историјски дух времена је такав. Енглески језик, чији је израз латиничко писмо, јесте у оптицају савремене комуникације и логично је да латиница постаје писмо првог спонтаног избора у, за нас, превеликом броју случајева и то је последица овог тренутка.

Оно што ми покушавамо да радимо није гурање латинице са стране, није дезавуисање латинице, него само покушај да се направи један разуман отпор једној глобализацији која у својим аспектима има и позитивне и негативне стране. Питање језика и писма је једно од основних питања идентитета и културног језгра једног народа, тога смо сви свесни и то није само питање дефиниције, зато смо ми покушали да га означимо као битно питање, да га артикулишемо. 

Предвиђају се посебне мере – од пореских олакшица за фирме које би имале ћирилички лого, до неких обавезујућих мера, као што је за комерцијалне телевизије обавезно титловање ћирилицом бар 50 одсто филмова. Како планирате да то спроведете? 

Сматрамо да је неопходно низом мера охрабривати у јавном саобраћају, исписима на радњама, у декларацијама и даље ћирилицу као велики израз наше баштине и једну од ствари на коју имамо разлога да будемо поносни јер је то функционално писмо на које треба да будемо поносни. Ако је питање језика и писма битно, онда је јасно и да то мора да има свој рефлекс и у нормама и у стандардима и када је у питању емитовање програма станица које имају националну фреквенцију. 

Али јасно је да министарство сад не може да пропише да се обавезно користи ћирилица и да вам је у томе неопходна и шира подршка. На чију подршку рачунате?  

Пре него се уђе у јавну расправу ми морамо као друштво да заузмемо становиште да ли су питања заштите ћирилице и језика битна питања за културолошки опстанак друштва и народа. Ми мислимо да јесу. И ако се друштво сложи о томе, онда је питање реализације заштите техничко питање. Наравно, никакво министарство ни државни органи не могу да буду једини нормативни органи, нити да спроводе некакву казнену политику. 

Неизбежно питање ових дана, имајући у виду и избор председника владе и реконструкцију владе о којој се говори у медијима: очекујете ли да ћете Ви бити министар културе и у време када ова стратегија буде представљана народним посланицима? 

Не бих да спекулишем о питањима која нису из моје надлежности, у политичком се животу дешавају промене, али посао и мене и мојих колега је да док смо у позицији радимо најбоље колико можемо и да настојимо да се ефекти нашег рада и виде и да српска култура у неком свом сегменту оствари напредак. А кад је реч о вршењу функција, то је све подложно променама, видећемо, не бих прејудицирао даљи развој догађаја.