Времеплов (24. мај 2017)

Европски дан паркова, Дан Јерусалима, Дан Универзитетске библиотеке "Светозар Марковић" у Београду, Свети Ћирило и Методије, Свети Ћирило и Методије - Дан словенске писмености - од 2017. године у Србији се обележава као државни празник

1543. - Умро Никола Коперник, пољски астроном, оснивач модерне астрономије
(Торун, 19. 02. 1473 - Фромборк, 24. 05. 1543)

1686. - Рођен Габријел Данијел Фаренхајт, немачки физичар, конструисао први термометар са живом
(Данциг, 24. 05. 1686 - Хаг, 16. 09. 1736)

1743. - Рођен Жан-Пол Мара, француски револуционар, лекар и новинар
(Будри, 24. 05. 1743 - Париз, 13. 07. 1793)

1819. - Рођена Викторија Прва Александрина, британска краљица
(Лондон, 24. 05. 1819 - Озборн, 22. 01. 1901)

1844. - Успостављена прва редовна телеграфска веза између Вашингтона и Балтимора према изуму Семјуела Морзеа

1850. - Рођен Афанасије Стојановић, револуционар, учесник Париске комуне
(Неготин, 24. 05. 1850 - Сарапул, 1923)

1894. - Рођен Илија Коларевић, вајар, професор Академије ликовних уметности у Београду, један од оснивача групе "Зограф"
(Велико Село, 24. 05. 1894 - Београд, 03. 02. 1968)

1905. - Рођен Михаил Александрович Шолохов, руски књижевник, нобеловац
(Вешенска станица, 24. 05. 1905 - Москва, 22. 02. 1984)

1909. - Проглашени први европски национални паркови - 9 националних паркова у Шведској, тим поводом се 24. мај, почев од 1999. године, обележава као Европски дан паркова

1912. - Одржан први јавни бокс - меч у Србији, у дворани београдског биоскопа "Коларац"

1925. - Рођен Драган Јеремић, књижевни критичар и филозоф
(Брђани, 24. 05. 1925 - Љубљана, 06. 09. 1986)

1926. - Отворена Универзитетска библиотека "Светозар Марковић" у Београду Градња Универзитетске библиотеке у Београду почела је јуна 1921, а завршена 1924. године. Камен-темељац поставио је краљ Александар Карађорђевић. Средства је обезбедила "Карнеги фондација". Била је то прва  зграда у Србији специјално грађена за библиотеку. Део књига са Универзитета пренет је у нову зграду библиотеке новембра 1924, а остале књиге у мају следеће године. Библиотека је свечано отворена на Дан просветитеља Ћирила и Методија 1926. године. Задатак библиотеке је био "да као самостална универзитетска установа помаже неговање науке и да у свјоству научне библиотеке послужи не само студентима и професорима Београдског универзитета, већ и свима који се баве науком". Њен књижни фонд износио је у почетку више од 57.000 свезака, да би пред рат достигао преко 300.000 наслова. После ослобођења, поводом стогодишњице рођења Светозара  Марковића, 22. септембра 1946. године, добила је име Универзитетска библиотека "Светозар Марковић".

1929. - Рођен Слободан Рибникар, професор Природно - математичког факултета у Београду, један од оснивача Нуклеарног центара "Винча", академик
(Београд, 24. 05. 1929 - Београд, 15. 01. 2008)

1938. - Рођен Михаило Миша Јанкетић, позоришни, филмски и ТВ глумац
(Нови Сад, 24. 05. 1938)

1941. - Рођен Боб Дилан (Роберт Цимерман), амерички певач и композитор, академик, нобеловац
(Дулут, 24. 05. 1941)

1942. - Рођен др Владимир Р. Пауновић, неуропсихијатар, професор Медицинског факултета у Београду, председник Српског лекарског друштва
(Ваљево, 24. 05. 1942 - Београд, 19. 12. 2007)

1948. - Рођен Горан Гвардиол, академски сликар
( 24. 05. 1948 - Београд, 14. 03. 2011)

1956. - У Лугану одржано прво такмичење за "Песму Евровизије"

1974. - Умро Дјук Елингтон (Едвард Кенеди), амерички џез музичар, пијаниста и композитор
(Вашингтон, 29. 04. 1899 - Њујорк, 24. 05. 1974)
Елингтон је студирао сликарство, али је упоредо свирао клавир по ноћним клубовима. За професионалну музичку каријеру определио се 1919. године. Четири године касније постаје познат са својим саставом "Вашингтон денс" и од тада његова слава не престаје. Написао је више од 1500 композиција које  се одликују богатом инвенцијом, непресушном маштом и осећајем за специфичан стил. За разлику од другог великана џеза Луиса Армстронга, Елингтон је посветио више пажње компоновању и тражењу специјалних оркестарских боја него импровизацији. Инспирисао се животом свога народа коме је и посветио највише композиција. Најпознатија међу њима "Црно, мрко и беж" говори о томе како се временом мењала боја црнаца доведених из Африке у Америку. У композицији "Њу Орлеанс џез свити" у пет ставова, опевао је најпознатије ствараоце џеза. Писао је и музику за филмове, а наступао је и као пијаниста уз симфонијске оркестре.

1994. - Умро Вељко Ковачевић, књижевник, генерал - пуковник, шпански борац, народни херој
(Грахово, 19. 12. 1912 - Београд, 24. 05. 1994)

1995. - Умро Харолд Вилсон, британски публициста, политичар и државник, премијер Велике Британије
(Хадерсфилд, 11. 03. 1916 - Лондон, 24. 05. 1995)

2004. - Умро др Драго Томић, професор и декан Факултета за спорт и физичко васпитање у Београду
(Београд, 15. 11. 1934 - Београд, 24. 05. 2004)

2005. - Умро Александар Обреновић, књижевник, драматург и редитељ, уредник Драмског програма Радио Београда
(Београд, 04. 01. 1928 - Београд, 24. 05. 2005)

2010. - Умрла Леонида Георгијевна Романова, руска кнегиња
(Тбилиси, 06. 10. 1914 - Мадрид, 24. 05. 2010)

2010. - Умро Александар Белостењи, совјетски кошаркаш, репрезентативац, европски, светски и олимпијски шампион
(Одеса, 24. 02. 1959 - Трир, 24. 05. 2010)

2012. - Умро Клас Карел Фабер, холандски нацистички злочинац
(Харлем, Холандија, 20. 01. 1922 - Инголштат, 24. 05. 2012)

2014. - Доњецка и Луганска народна република ушле у саставе самопрокламоване Новорусије

2015. - Умро др Љубиша Лазаревић, професор Правног факултета у Београду, судија Врховног суда Србије
(Гуча, 05. 12. 1931 - Београд, 24. 05. 2015)

2016. - Умро Синиша Чичак, новинар и уредник "Вечерњих новости"
(Бијељина, 1930 - 24. 05. 2016)

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 19. април 2024.
9° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво