Важан однос правосуђа и медија, унапредити сарадњу

Конференцију су организовали "Друштво судија Србије“ и Немачка фондација за међународну правну сарадњу (ИРЗ).

Други председник Конференције новинара који извештавају о раду Уставног суда Немачке и новинар Зидојче цајтунга Волфганг Јаниш рекао је да правосуђе може и мора сарађивати са медијима.

Правосуђе и судије су најважнији представници правне државе и судије морају бити ти који јавности треба да објасне како функционише правна држава, која су наша права, која правила морају да важе“, објаснио је Јаниш у изјави Танјугу.

Рекао је да у том односу увек постоје проблеми.

"Правосуђе је често мишљења да медији не преносе на најбољи начин њихове садржаје и не објашњавају детаљно одлуке. Правосуђе реагује и осетљиво је на критику медија, али мора прихватити критику ако се она ослања на чињенице", поручио је Јаниш.

Штефан Пурнер из Немачке фондације за међународну правну сарадњу (ИРЗ) истиче да сарадња правосуђа и медија увек може бити боља, а однос са медијима је веома важан због перцепције грађана о судству.

На основу онога што прочитају у штампи грађани процењују правосуђе, нагласио је Пурнер.

Истиче да је однос правосуђа и медија веома важан у приближавању грађанима како функционише правосуђе.

Рекао је да је у Немачкој изградња односа правосуђа и медија био дуготрајни процес и да је правосудним органима требало доста времена да схвате колико је важно не само да раде свој стручни посао, већ и да о томе извештавају медије.

Указао је и да је проблем због сензационалистичког извештавања појединих медија, које се понекад не базира на чињеницама.

"Извештавати што објективније" 

Председница Управног одбора Друштва судија Србије Снежана Бјелогрлић рекао је да су медији често склони сензационализму, те да је препорука Друштва да се медији убудуће потруде да објективније извештавају грађане о судским поступцима, одлукама и правосуђу уопште.

Указала је да судије сматрају да је много важније да медији извештавају о независност судства, а не о поступцима и судским одлукама.

Председник Друштва судија Србије и судија Апелационог суда у Београду Драгана Бољевић истакла је да је однос правосуђа и медија обележен потпуним неразумевањем, неспоразумом, као и да обе стране пате од исте болести - недовољне независности.

"То није једини узрок због чега је тај однос такав. Медији имају проблем с тим што имају несигуран положај. Новинари немају довољно продубљено знање о правосуђу, нити имају луксуз да имају специјализацију. На другој страни немају саговорника и правосуђе је веома затворено", објаснила је Бољевићева.

Истиче да је узрок затворености правосуђа и сталног недостатка саговорника медијима у томе што се сматра да су једини који могу комуницирати са јавношћу председници судова и портпароли и евентуално неко од представника струковних удружења.

Упитала је да ли чињеница да постоји подзаконски акт који регулише ко се обраћа јавности из правосуђа може да ограничи право судија као грађанина, његово уставно право на слободу мишљења и изражавања, односно законску обавезу судија да увек штити независност и јаве се онда када је њихова независност и непристрастност угрожена.

Потребна сарадња правосуђа и медија 

Помоћник министра правосуђа Чедомир Бацковић рекао је да Министарство очекује од правосуђа и медија да сарађују у корист грађана.

"Од правосуђа очекује да буде стручно, непристрастно и ефикасно. Од медија очекујемо да познаје материју, непристрасно извештава и да извештавање буде потпуно", рекао је Бацковић додајући да су понекад догађаји истргнути из контекста и да то представља проблем за интегритет информације.

Према његовим речима, разумљива је потреба грађана да знају шта се догађа у правосуђу, али је и независност правосуђа принцип који се не може заобићи.

Рекао је да су у оквиру Акционог плана 23 предвиђени саморегулациони инструменти, те да је влада донела одлуку којом је функционерима из извршне власти забрањено да коментаришу судске поступке који су у току.

Рекао је и да Министарство очекује да ће парламент ускоро расправљати и прихватити саморегулацију чланова скупштине када су у питању судски поступци који су у току.

Бацковић је указао да постоји утицај извештавања о кривичном поступку, и да је због тога битно поштовати претпостакву невиности, не довођење у опасност право жртава.

Исто тако истиче да је за ефикасност поступка важно да нема цурења информација, јер то може утицати на процес.

Александер Јунг из Амбасаде Немачке у Београду истиче да су медији веома битни у "џунгли информација са којима смо суочени".

Указао је да на интернету има пуно информација које не одговарају истини и да медији имају важну улогу да истинито информишу јавност.

Правосуђе, како додаје, не сме да посматра медије као противнике, већ мора да сарађује са њима како би изборила поверење грађана.

"Доношење пресуда уз извештавање медија допире дубоко до грађана, могу да боље разумеју право", објаснио је Јунг.