Деца делинквенти – када породица и школа затаје

Да ли су деца која, уместо у породичном дому, одрастају на улици, скитају, туку се, краду – жртве или делинквенти. Нека од њих нису ни близу пунолетства, а починила су многа кривична дела.

Дечак који је у Програму интензивног третмана каже да није долазио кући на време зато што је имао "проблеме с очухом".

"Онда ја нисам могао да дођем кући јер сам се бојао. Он је мене више малтретирао, тукао, везао ме за столицу и тако то", прича дечак.

Други дечак каже да је скитао, крао и "свашта радио".

"Звала је полицију нека жена. Дошли су по мене и у дом су ме стрпали", сећа се дечак.

За странпутицу којом су кренула, нису крива, тврде стручњаци. Породица која не функционише, која нема никакву контролу над њима, породица у којој трпе или су сведоци насиља, гурнула их је у ризичан живот на улици.

Милена Ралић, специјални педагог у Заводу за васпитање деце и омладине у Београду, објашњава да је први контакт много тежи за децу и да су уплашена јер не знају где долазе, како ће убудуће изгледати њихов живот.

Директор Завода за васпитање деце и омладине у Београду, Драган Роловић, каже да од првог дана покушавају да нађу место где ће дете отићи после девет месеци, које ће за њега бити крајње безбедно.

"Најбоља варијанта је да се дете врати у примарну породицу", каже Роловић.

Та деца су лака мета одраслих који их злоупотребљавају за различита незаконита дела, попут диловања дроге, крађе, па чак и убиства, јер за таква дела, као млађи малолетници, не могу кривично да одговарају.

Ивана Стевановић, директорка Института за криминолошка и социолошка истраживања, објашњава да треба да се ради паралелно са децом и породицом.

"Ако не радите с породицом паралелно, ако радите само с децом, ништа нећете урадити или ће резултати бити мали. Некада морамо да признамо да породица, његова примарна породица, више није најбоља за живот", закључује Стевановићева.

У таквим ситуацијама за дете се тражи безбедније решење: хранитељска породица или усвојење за млађу децу.