Зачарани круг издавања станова, како увести ред

Зрењанинци су најредовни у пријављивању прихода од издавања непокретности, али тврде да је пореска стопа од 20 посто превисока. Притом, тврде и да су незаштићени – када станар оде, а не плати станарину за један или више месеци, када не плача рачуне или – када неће да се исели.

Председник Удружења станодацава Србије Драган Цветичанин каже да са просечном станарином од 70 евра, колика је у Зрењанину, не могу истовремено да се плаћају и порез на имовину и порез на издавање.

Из Пореске управе, уместо саговорника, РТС је добио писани одговор - да је на сајту обавештење, у којем пише да непријављивање прихода представља порески прекршај.

Висину пореза не желе да коментаришу јер, кажу, то није њихова надлежност, а прецизне податке о томе ко све рентира станове и куће, немају.

Међутим, стручњаци кажу да сви градови у Србији имају катастар непокретности, из којег се тачно види ко и колико поседује станова, кућа и пословних простора.

Предлажу оснивање посебне агенције у сваком граду.

Консултант за грађевину Сима Стокић сматра да таква агенција треба да плаћа порез држави, а да од пореске администрације тражи да преко својих надлежних инспекција врши контролу свих власника станова.

Агенти за некретнине кажу да у закону јасно пише да станодавац мора да пријави подстанара, али да у пракси то не функционише. Траже промену закона о оглашавању.

"Да се власницима забрани да самостално оглашавају некретнине које издају. Тиме би се решили многи проблеми, укључујући проблем плаћања пореза на издавање", каже агент за некретнине Јелена Лукић.

Закон о оглашавању, међутим, дозвољава да и физичка лица могу да се оглашавају као посредници.

Слађана Петровић из Министарства трговине напомиње да инспекцији у контроли није битно колико је станова издато, већ да је битно пропратити све елементе од самог започињања посла и склапања уговора, па све до реализације.

И док ће Србија још сачекати да се умреже све институције, у развијеним земљама, попут Немачке, зна се сваки рентиран стан.

Директор Немачко-српске привредне коморе Мартин Кнап каже да се у Немачкој станодавац штити сакупљањем информација о солвентности станара преко организације за општу кредитну заштиту.

"После усељења у изнајмљени стан, подстанар је у обавези да се, са потврдом станодавца, у року од две недеље пријави надлежнима. Комуналије преводи на своје име и плаћа, као и порез на имовину, а власник непокретности плаћа порез на приход који остварује од рентирања", објашњава Кнап.

Према проценама, у Србији се издаје око 260 хиљада станова, од којих је око 74 хиљаде само у Београду. Тек за један одсто издатих станова постоји уговор о закупу.