Дубровачки атентат на Тита

Дубровачки дневник је навео да је Тито преживео директан атентат у Дубровнику и то захваљујући панциру.

Како се наводи, безбедносне службе ЈНА и Маршалат имали су информације да би могло доћи до атентата и због тога је Тито стално носио непробојни прслук.

Дубровачки дневник наводи да је руководство информбировске емиграције у Совјетском Савезу и Румунији закључило да би Тита требало ликвидирати на класичан начин.

За атентатора је изабран потпуковник гБранко Рудић, један од личних Титових пратилаца, али и присталица ИБ-а. План је био да се атентат изврши у Титовој резиденцији у Дубровнику.

Рудић је из непосредне близине испалио три хица право у Тита док је долазио у радни кабинет из своје собе. Међутим, панцир је га је спасио сигурне смрти.

Дубровачки дневник напомиње да је атентат у Дубровнику дуго био тајна и да ништа о томе није објављено. Како је наведено, поменуо га је само Вјенцеслав Ценчић.

Ипак, о атентату у Дубровнику 1950. године говорио је пензионисани генерал-мајор ЈНА и бивши припадник КОС-а Маријан Ф. Крањц, аутор књиге "Уроте и атентати на Тита".

Он такође наводи да је Бранко Рудић у Тита испалио три хица, али да га меци нису повредили јер је носио заштитни прслук. Титова пратња је потом атентатора ликвидирала на лицу места.

Хрватски Национал је 2004. године објавио интервју са Крањцом, у којем је наведено да је он скоро 30 година био припадник КОС-а и да је некада и сам учествовао у заштити Тита.

На темељу сакупљених података и истраживања аутор је закључио како је против Тита планирано, покушано и изведено 75 завера и атентата.

Како је навео Крањц, циљ је била политичка компромитација или распад Југославије. Сматра да су међународне завере биле најопасније, "попут информбировске, комбиноване са разним војним и диверзантско-терористичким групама".

Навео је да је систем заштите председник Југославије за време Другог светског рата био копиран по узору на тајне службе СССР-а.

Након прекида односа са Стаљином 1947. године ствара се „систем три сигурносна круга", појачан савременом технологијом. Од тада па до Титове смрти систем се није мењао, само је био употпуњен новим техничким решењима.

Међутим, ипак је извршено четири атентата. Први је био 1944. након Десанта на Дрвар када су немачке снаге хтеле да обезглаве партизански покрет. Други је био 1947. на Брду код Крања. Реч је о такозваном "медицинском атентату" у којем је Тито задобио прострелну рану.

У Београду је 1948. године организован налет трамваја на Титов ауто. Као четврти атентат, Крањц наводи атентат у Дубровнику.