Имовина фолксдојчера чека старе власнике

Одлуком Авноја из новембра 1944. подунавским Швабама одузета је сва имовина. Јован Крамер из Апатина остао је без бродоградилишта, тада највећег на Дунаву са флотом од 250 пловних објеката. Данас његови наследници потражују имовину. Mеђутим, прво морају спровести поступак рехабилитације.

"Од укупног броја бивших власника, који сви морају да се појединачно рехабилитују, ми смо наишли на свега десет примера када рехабилитација или не би била могућа, па смо сами повукли захтев, или је суд у пар случајева одбио рехабилитиацију", наводи адвокат Никола Божић.

Пред Aгенцијом за реституцију фолксдојчери потражују око седам хектара пољопривредног земљишта. Прве одлуке о враћању имовине већ су донете.

"ЕУ прати поступак реституције и Србија је добила похвале за наш однос према странцима и поготову према нецмцима. Ниједна земља која је водила поступак реституције није имала такав однос према страним држављанима какав је имала Србија. Потпуно равноправан статус са нашим грађанима. Наш сајт је на немачком и на другим језицима, тако да се то зна и наша земља је добила на угледу због овога", објашњава директор Агенције за реституцију Страхиња Секулић.

Немачко становништво католичке вере под мариотерезијанском колонизацијом Војводину насељава у осамнаестом веку. Махом занатлије и пољопривредници, бавили су се цигларством, бродоградњом, производњом текстила и кломпи, а у пиварству и гајењу хмеља нису имали премца.

"Код Немаца имамо можда једну менталитетску црту, а то је да су имали огромну потребу. Немци нису инвестирали у вредне ствари него су инвестирали у земљу и зато су фактички до Другог светског рата Немци држали готово 50 одсто земљишта у Војводини", објашњава хроничар Борис Машић.

Наследници Немаца који су некада живели на овим просторима, како су нам рекли, волели би да, уколико им се земља врати, дођу и инвестирају у Србији.