Добра пракса злата вредна

На завршној години студија Јелена и Биљана добиле су шансу да оно што су научиле у теорији примене и у пракси.

"Излишно је говорити колико је битно добити ту могућност да после завршетка факултета дођете и почнете са неким радом, праксом, а тек је велика част ако то резултира послом", каже Јелена Пуношевац, дипломирани инжењер Саобраћајног факултета.

"Ту сам се показала и мислим да су ме због тога звали и то ми је омогућило посао", рекла је Биљана Делевић, дипломирани инжењер ИСТ школе.

Шансу за праксу, па и посао у овој компанији имају студенти завршних година високих техничких школа, Саобраћајног и Економског факултета.

"Размишљамо у том смеру што добијамо јако квалитетне и већ обучене људе и много мање трошимо времена на њихову обуку када је у питању наш рад", каже послодавац Љиљана Каракљајић.

Иако има примера добре праксе, страни послодавци имају замерку.

"Деца излазе са факултета са често сјајним теоријским знањем без икакве идеје како, где и на који начин могу да га примене", каже Маја Пишчевић из Америчке привредне коморе.

Да не би чекали крај факултета да закључе да им недостаје практично знање праксу треба да почну још у средњој школи. Тај принцип се примењује у развијеним европским земљама, а све чешће и у Србији.

Ученици Техничке школе у Косјерићу летњи распуст провешће радно. Ученик Светозар Милетић каже да кроз праксу стиче нова знања.

Има и оних који праксу виде и као начин да се запосле.

Милорад Ђурић који се у међувремену запослио каже да се труди јер зна да ће имати нешто од тога кад заврши средњу школу.

Неки послодавци траже баш такве ученике.

"Исти приступ сам видео по Немачкој, Швајцарској, Аустрији у фирмама са којима сарађујемо. Посећивао сам те фирме, питао за њихова искуства све то скупио на гомилу и направио са својим сарадницима систем у коме се деца прате и обучавају", каже послодавац Горан Јанковић.

"Ми не можемо да пресликамо њихов систем, али зато можемо да сагледамо све елементе њиховог модела образовања и да узмемо оно што одговара нашем и привредном и друштвеном систему, а да остале елементе разрадимо према нашим могућностима и условима", каже Мирјана Ковачевић из Привредне коморе Србије.

Корак ка том циљу је Радна група за развој модела занатског образовања, као први степеник увођења дуалног образовања у Србији. На западу 80 одсто ученика учи по том моделу, а скоро исти тај број и остаје да ради у предузећима где су обављали праксу.