Шта доносе измене Закона о реституцији

Неизвесна је судбина пољопривредног земљишта које се налази под стационираним заливним системима. Више среће измене закона доносе онима који потражују грађевинско, земљиште које је укрупњавано, и оно које се налази у поступку легализације.

"Постојање легализације неће бити препрека за враћање земљишта у натури. Не говорим о објектима који су изграђени у складу са законом и за које постоји грађевинска дозвола, него о потпуно бесправно сазиданим објектима, којих има, нажалост много у Србији. Једоставно, нисмо могли да допустимо ту ситуацију да нечије неправо постане јаче од нечијег права", истиче Страхиња Секулић, директор Агенције за реституцију.

Радна група предложила је и терминолошка усклађивања па се појам имовина мења у својину. Уколико се усвоје предложене измене закона, право на поступак реституције имаће и грађани чије су непокретности биле у власништву одузетих предузећа.

"Ми смо сада предвидели да се таква имовина може вратити власнику одузетог предузећа у оном уделу у коме је власник имао удео у власништву самог предузећа", указује Гордана Стаменић, председница Радне групе за израду закона.

За Мрежу за реституцију ово су прве суштинске измене Закона. Предлажу додатни рок за допуну захтева за враћање одузете имовине, како би грађанима који их нису поднели стицајем разних околности, било омогућено то право.

"Тражили смо један додатни рок од тридесетак дана или рок за допуну, како год да га назовемо, да би се омогућило да се ти захтеви на неки начин прецизирају. Она лица која недвосмислено имају право, а за ту имовину је већ поднет захтев, значи не шири се круг имовине која се потражује, да једноставно и они дођу у могућност и остваре своје право. Зато ће то бити јако брзо", наводи Миле Антић из Мреже за реституцију.

Предложене измене Закона послате су ресорним министарствима на мишљење, а пред посланицима Скупштине закон ће се наћи ускоро.