Интензивиран рад на закону о имовини одузетој Јеврејима

Секулић је новинарима након отварања конференције "Холокауст и реституција" рекао да би била "велика срамота" за Србију да не донесе тај закон, за који он очекује да ће бити донет у врло кратком року, преноси Танјуг.

Скупу су присуствовали гости из САД, шеф Делегације ЕУ у Србији Мајкл Давенпорт, амбасадори САД, Израела и Канаде, представници Јеврејске зајединце и градоначелник Београда Синиша Мали.

На отварању скупа Секулић је рекао да пљачка јеврејске имовине није била само последица Холокауста, већ и један од главних мотива и да је зато и поништавање последица те пљачке један од приоритетних задатака Србије.

"Надам се да ће, као последица конференције доћи до убрзања израде закона о имовини која је остала без наследника", рекао је Секулић и навео да су учесници конференције послали "фино упозорење Србији" да донесе тај закон.

Председник Савеза јеврејских општина Србије Рубен Фукс рекао је да је пре нешто више од годину дана одржан први скуп о Холокаусту и реституцији и убрзо формирана радна група за писање новог закона, који се углавом односи на имовину без наследника, али да је, нажалост, одржала само један радни састанак.

Додао је да је у постојећем закону о враћању одузете имовине узгред поменут Холокауст као разлог узимања и предмет враћања.

Наводећи да је Холокауст "масовно, грабежно убиство изведено на нарочито свиреп и помукао начин", Фукс је рекао да Јеврејима имовина није одузимана појединачним актима, већ јединственим актом сваке од окупационих сила или колаборационистичких власти.

Наводећи да је пример за то закон о припадању јеврејске имовине држави Србији из 1942. године, Фукс каже да је уништење Јевреја без преседана обухватило више од 80 одсто јеврејског становништва на овом терену чиме је онемогућена индивидуална реституција имовине, јер сви који би могли да захтевају имовину такође су побијени.

"Пљачка јеврејске имовине била је свеобухватна, укључујући пљачку новца, средстава за производњу, робе у магацинима, хартије од вредности, драгоцености, уметнина, све покретне имовине, од покућства до гардеробе, и непокретности – локала, станова, кућа, грађевинског и пољопривредног земљишта", рекао је Фукс.

Предмет реституције биће само део одузете имовине 

Фукс је истакао да је враћање непокретности која ће бити најчешћи предмет реституције само је фрагмент оне имовине која је одузета.

"Они који су се исељавали из ондашње Југославије, из Србије најчешће у Израел, то је око половина Јевреја који су преживели Други светски рат, морали су да се одрекну имовине заједно са одрицањем од држављанства. Има неколико примера да је имовина враћена личностима које су се одрекле одласком у емиграцију", каже Фукс.

Фукс је оценио да посао на изради лекс специјалиса за враћање имовине без наследника треба завршити тако да буде задовољена правда у највећој могућој мери, јер потпуно никада неће бити задовољена.

Наводећи да Јеврејска заједница већ дуго живи искључиво од помоћи из иностранства, на ивици егзистенције, Фукс је рекао да сада малобројни преживели треба да виде да је неправда исправљена и треба омогућити Јеврејској заједница да гаји успомену на оне чија средства су предмет таквог специјалног закона.

Председник Удружења јавних тужилаца Србије Горан Илић рекао је да је Закон о рехабилитацији у најтешњој вези са реституцијом, а да се стиче понекад утисак да он ствара простор за такозвану "секундарну виктимизацију", када систем нема одговарајућу реакцију на потребе жртава.

"Према закону о рехабилитацији, право на рехабилитацију немају припадници квислиншких и окупационих формација који су учествовали и извршили ратни злочин. Онај ко је био припадник таквих формација и онај ко је извршио злочин, а суд не може да докаже да је био припадник формације може да буде рехабилитован. То је проблематична одредба", рекао је Илић.

Судови због преоптерећености и недовољне специјализованости за ту тему, навео је Илић, немају капацитет да се у правој мери и на пун начин посвете овој теми, будући да свака одлука о рехабилитацији мора да подразумева и неко "мини-историјско истраживање", а постоји ризик да тужиоци, због затрпаности предметима, немају довољно времена да се посвете том важном питању.

ЕУ помно прати процес 

Шеф Делегације ЕУ у Србији Мајкл Давенпорт подсетио је да се у закону усвојеном 2011. јасно каже да ће Србија усвојити посебан закон о реституцији јеврејске имовине и да ЕУ и Делегација ЕУ у Београду помно прате имплементацију тог закона.

"ЕУ снажно подржава Терезинску декларацију и њене смернице о реституцији јеврејске имовине или компензације за одузету имовину", истакао је Давенпорт и поздравио посвећеност градоначелника Синише Малог изградњи Меморијалног центра на Старом сајмишту.

Давенпорт је оценио да је Агенција за реституцију, упркос препрекама у раду, више него оправдала своје постојање и изразио наду да ће тако и наставити.

Амбасадор Израела у Србији Јосеф Леви указао је да је питање реституције јеврејске имовине одузете током Холокауста питање задовољења правде и испуњења обавезе према 6,5 милиона Јевреја колико их је убијено.

Подсетивши да је око 33.000 Јевреја живело у време Другог светског рата на територији данашње Србије, Леви је навео да је 83 одсто њих убијено, а они су, како је истакао, имали синагоге, собе, куће, баште, станове.

"Не знам да ли се куће, станови и собе њих сећају, али се ми сећамо, и морамо да се сећамо, оних који су уништени, убијени на најбруталнији начин у овој земљи. Не кривимо Србију нити европске земље, изузев немачких нациста и њихових колаборациониста, али очекујемо од европских земаља да нађу праведно решење, укључујући српску владу", истакао је Леви.

Како је указао, Израелци су реални и свесни да Србија није богата земља, али препоручују и траже да Србија донесе закон о јеврејској имовини одузетој током Холокауста и да приликом израде закона размотри принцип супституције јер, како је рекао, "ако нема новца, има некретнина широм Србије".

"Све је могуће, потребна је само добра воља. А ње има", закључио је Леви.

Хитно завршити процес враћања имовине Јеврејима

Судија из Светске јеврејске организације за реституцију Елен Хелер рекла је да је Србија у претходних 10 година учинила велике кораке у реституцији имовине Јеврејима, али је нагласила да наша земља мора хитно да заврши тај процес.

Хелерова је указала да многи који су преживели Холокауст у Србији данас живе у крајњем сиромаштву, било у Србији или у иностранству, те да је неопходно вратити им достојанство.

"То је морални императив. Он нас обавезује да не одлажемо даље акције. Реституција мора да остане висок приоритет Србије као независне и демократске земље", истакла је Хелерова.

Указала је на проблем реституције јеврејске имовине без наследника, као и немогућност да Јевреји који су емигрирали прикупе потребну документацију за подношење захтева за враћање имовине.

"Имали смо јутрос успешан састанак са министром правде Србије (Николом Селаковићем), који нам је потврдио да је Србија посвећена усвајању новог закона без даљег одлагања, како се нада, до краја 2015. године", рекла је Хелерова.

Специјални изасланик Стејт департмента САД за питања Холокауста Николас Дин поручио је да САД подржавају напоре у циљу реституције јеврејске имовине и очекују да Србија усвоји посебан закон о томе.

Дин је истакао да је за владавину закона у демократском друштву потребно спровести реституцију, а тај процес треба да буде "праведан, транспарентан и недискриминишући", као један од кључних фактора на путу Србије ка ЕУ.