Обележавање Дана победе над фашизмом у Србији

Централна државна церемонија поводом Дана победе у Другом светском рату одржана је на Гробљу ослободилаца у Београду, а у име Владе Србије венац је положио министар за рад Александар Вулин који је поручио да је Србија и сада на бољој страни света и да ту победу Србији нико не може да оспори нити да је умањи.

Након полагања венаца на Гробље ослободилаца у Другом светском рату и споменик Црвеноармејцу, Вулин је рекао да је 9. мај 1945. године био победа слободног света који су чинили САД, Велика Британија, Француска, Совјетски савез и Југославија и да је Србија и тада била на бољој страни света.

Вулин је рекао да је свака ревизија историје злочин према милионима побијених у Другом светском рату.

"Ми памтимо и желимо да останемо на бољој страни света, наши преци су нас ту довели", рекао је Вулин.

Вулин је рекао да је систем фашизма побеђен јер нема земље на свету коју води фашиста, али да фашизам као идеја није и да ће га у том смислу бити све док постоји зло у људима.

"Кад чујете да било коју нацију неко жели да покори, да било кога учини грађанином другог реда, онемогући људска права, уништи нечије културно-историјско наслеђе, онда је то фашизам. Док има зла у људима фашизам као идеја неће бити побеђен, а на нама је да од борбе против тога не одустајемо", истакао је Вулин.

Венце на Гробље ослободилаца и споменик Црвеноармејцу положио је амбасадор Русије Александар Чепурин, као и представници амбасада Белорусије, Украјине и Азербејџана, као и представници Министарства одбране, Војске Србије, СУБНОР-а и Града Београда. 

Председник Скупштине Града Никола Никодијевић рекао је да држава са поносом истиче улогу у антифашистичкој борби.

"Ми смо цивилизацијски, историјски и културолошки увек били део Европе, слободарског и модерног света, а модерна Европа је настала на тековинама борбе против фашизма", поручио је Никодијевић.

На централној државној церемонији интониране су химне Србије, Русије, Белорусије, Украјине и Азербејџана, а венце и цвеће положили су многобројни грађани.

Начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић је, у својству изасланика председника Србије Томислава Николића, положио венац на Споменик Незнаном јунаку на Авали у част победи над фашизмом.

Како је наведено на сајту Министарства одбране, уз војне почасти, звуке химне "Боже правде" и постројену јединцу Гарде Војске Србије, генерал Диковић је положио венац на коме пише: "У славу победе над фаšшизмом. Председник Србије Томислав Николић''.

"Србија, која је дала несумњив допринос савезничкој победи над фашизмом, с поносом чува спомен на хероје Другог светског рата који су положили животе у дивовској борби против фашизма", уписао је Диковић у спомен-књигу.

Диковић је венац положио у пратњи команданта Гарде, генерал-мајора Миломира Тодоровића и бригадног генерала Душка Жарковића, заменика команданта Ваздухопловства и противваздухопловне одбране.

Чепурин са ратним ветеранима 

Грађани Београда су посредством великог видео-бима на Тргу Републике пратили директан пренос параде у Москви организоване поводом Дана победе над фашизмом по чијем завршетку је амбасадор Русије Александра Чепурин захвалио свима што су и тиме подржали пријатељство две државе. 

Завршетак параде у Москви окупљени у Београду су обележили и заједничким певањем "Химне победе", руске песме поводом Дана победе над фазиштом после чега је Чепурин нагласио и да су Србија и Русија увек побеђивале у свим ратовима.

"Срби и Руси веома воле ратне празнике, а волимо их јер имали смо тешку историју и због тога што на добро свих ових ратова увек смо побеђивали – имали смо потешкоће, али, на крају крајева, побеђивали смо", рекао је Чепурин.

Чепурин је, захваливши свима што су дошли на Трг Републике, а посебно ратним ветеранима истакао да је "највеличанственија од сви наших заједничких победа – победа у Другом светском рату".

"Нисмо гледали ко ће кога надмашити и предвладати, ми смо ратовали од првог до последњег дана и протерали смо немачку фашистичку зверку у његову рупу, уништили смо га", рекао је руски амбасадор.

Према његовим речима, тада смо ослободили и Србију и Русију, и немачки народ, и читаву Европу и читав свет.

"Хвала вама, хвала Србијо, хвала ветеранима", рекао је амабасадор Русије.

Амбасадор Белорусије Владимир Чушев истакао је да је данас велики и свечани празник и велики дан за нашу заједничку историју, не само за прошлост него и за будућност.

Чушев је подсетио да је Белорусија дала, као и Србија и Русија, велики допринос заједничкој победи над највећим злом човечанства – немачким фашизмом. 

Саветник амбасаде Азербејџана Асад Пашајев је нагласио да је та држава дала значаја допринос историјској победи над фашизмом и да је азербејџански народ на фронт послао више од 700.000 синова и кћери. 

Окупљени су, уз заставе Србије и Русије, носили и мајице са ликом руског председника Владимира Путина као и "Георгијевске ленте" које симболизују Дан победе над фашизмом.

Обележавање Дана победе у Ужицу у организацији ужичког Народног музеја и СУБНОР-а, полагањем цвећа на Партизанском гробљу на Доварју, обележена је 70. годишњица победе над фашизмом.

Венце и цвеће на спомен костурницу у којој је сахрањено 229 настрадалих у биткама на Градини, Кадињачи и окружењу, међу којима је и пет народних хероја, положиле су делегације града, Војске Србије, СУБНОР-а, Удружења потомака ратника, војних пензионера, ветерана, Комуниста Србије и омладине СПС-а Ужица.

О значају победе над фашизмом, непоколебљивом патриотизму и жртвама Другог светског рата, говорили су Здравко Јакшић, председник СУБНОР-а Ужица и народни посланик Неђо Јовановић. 

Полагањем венаца на хумке у спомен-комплексу "Слободиште" и на споменик црвеноармејцима крај Расине, у Крушевцу је одата пошта страдалима у Другом Светском рату и обележена седамдесетогодишњица победе над фашизмом.

Венце су, између осталих, положиле делегације града Крушевца, Војске Србије, Борачког и Удружења резервних војних старешина, сународника и пријатеља Русије и српско-руског пријатељства.

И у Нишу је полагањем венаца на Споменик ослободиоцима и на споменик Искра слободе, обележен 9. мај - Дан победе.

Венце су у центру града положиле делегације града Ниша, Нишавског управног округа, Војске Србије, Полицијске управе у Нишу, Српско-руског хуманитарног центра, представници борачких организација, резервних војних старешина и организација које негују традиције ослободилачких ратова.

Споменик погинулим совјетским војницима новембра 1944. године у Нишу треба да нас подсећа и опомиње, речео је на откривању и освећењу обележја у том граду, на платоу испред Логора на Црвеном крсту.

Споменик је открио председник гардске организације Савеза бораца Миодраг Тричковић. 

Представници Града Краљева и бројне делегације положили су венце на Споменик отпора и победе у парку код Железничке станице.

Венац је положио и представник амбасаде Руске Федерације у Србији, помоћник војног аташеа Георги Кљукац.

У Јагодини је полагањем венаца и црвених ружа на Споменик партизанима у Алеји носилаца "Партизанске споменице" на Градском гробљу и Спомен-костурницу 1.170 погинулих официра и бораца Црвене Армије за ослобађање овог дела Србије, обележен Дан победе над фашизмом.  

У знак сећања на 9. мај 1945.

Дан победе над фашизмом у Другом светском рату обележава се у знак сећања на 9. мај 1945. године, када је нацистичка Немачка потписала капитулацију.

У Берлину је нешто после поноћи 8. маја, односно првих минута 9. маја 1945. године, потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке.

У име Немачке акт је потписао фелдмаршал Вилхелм Кајтел, у име Совјетског Савеза маршал Георгиј Жуков, а у име западних савезника британски ваздухопловни генерал Артур Тедер.

Тиме је формално завршен Други светски рат у Европи, али су остаци немачких трупа још неколико дана давали отпор, између осталих и у Југославији (до 15. маја).

У рату који је трајао нешто мање од шест година, учествовала је 61 држава и око 110 милиона војника, а погинуло је између 55 и 60 милиона људи, а њих око 35 милиона је рањено.

Тачни подаци о жртвама, посебно на подручју некадашње Југославије, никада нису утврђени.

Државна комисија СФРЈ објавила је својевремено податак да је погинуло укупно 1.706.000 људи, међу којима нешто више од 300.000 бораца.