Знаковним језиком против баријера у комуникацији

Доношење закона о употреби знаковног језика само је почетак борбе за бољи живот глувих и наглувих. Спровођење је већи изазов, а уз то је неопходно и веће разумевање друштва.

"Увек се тражи од заједнице глувих да се прилагоде друштву, а друштво не жели да се прилагоди глувима и да им омогући да се укључе у друштво, и они треба да науче како да раде са глувим особама", каже потпредседница Савеза глувих и наглувих Србије Сузана Маслаћ Матовић.

Закон ће омогућити тумачима знаковног језика да се формално образују. Кажу да је то неопходно, јер учење на курсевима и обукама није довољно, а може бити и ризично.

"Уколико ангажујете тумача за неки лекарски преглед, специјалистички преглед, уколико он није специјализован за област може доћи до неких погрешних информација и пацијент може бити погрешно информисан. То заиста може бити понекад и опасно по живот", наглашава Десанка Жижић из Асоцијације тумача српског знаковног језика.

Закон би требало би да олакша свакодневни живот глувих и наглувих особа.

"Глуве и наглуве особе сада добијају право да у свим облицима живота имају могућност да, уколико не могу да се споразумеју на било који други начин, од читања усана до писања, да ће имати обавезу да добију одговарајућег тумача који ће им помоћи да ступе у комуникацију са ким год је то потребно", подсећа Александар Вулин, министар за рад, запошљавање, социјална и борачка питања.

Први глуви посланик у мађарском парламенту, у којем је сличан закон усвојен од 2009. године, каже да на путу ка бољем животу особа са оштећеним слухом има још посла, али и да им је Закон доста помогао.

"Те 2009. године када смо усвојили Закон имали смо једну годину да медији обезбеде два сата титлованог програма, 2011. године дневно четири сата. На тај начин смо обезбедили да програм потпуно буде титлован од шест ујутру до поноћи, програм је или титлован или преведен на мађарски знаковни језик", указује посланик у мађарском парламенту доктор Гергељ Таполцаи.

Према закону који ће се ускоро наћи у Скупштини Србије, електронски медији немају рок до када морају да прилагоде свој програм потребама особа са тим инвалидитетом.

У Савезу глувих и наглувих кажу да ће се борити да се то, али и друга основна људска права, реализују што пре како би били равноправни чланови друштва.

Према неким проценама у Србији живи најмање најмање 30.000 глувих и наглувих особа.