Општине на губитку због конверзије земљишта?

Министарство грађевинарства најављује скоро доношење Закона о конверзији права коришћења земљишта у право својине. Локалне самоуправе треба да доставе прецизне податке о броју приватизованих предузећа и да утврде добити од конверзије земљишта.

Док се чека Закон о конверзији земљишта, локалне самоуправе, како кажу, годинама су улагале у инфраструктуру друштвених и државних предузећа, која су протеклих година приватизована.

Сада очекују да им се новац врати, посебно од власника фабрика, где је земљиште у међувремену пренамењено у грађевинско.

"Нама сада тек предстоји, у овом будућем периоду, приватизација и конверзија земљишта уз накнаду великих индустријских предузећа јужне зоне – "Петрохемије", "Азотаре"... Од новог закона о конверзији, јединице локалне самоуправне очекују да методологија обрачуна висине накнаде буде што реалнија", каже помоћник градоначелника Панчева Божидар Брајер.

Сличног мишљења су и у Шапцу. "За локалну управу би то значило да би они граду платили трошкове које је град дао за комунално опремање тих локација", каже првобранилац Града Шапца Данијела Ловрин Јефтић.

Стручњаци сматрају да је највећи број друштвених предузећа лоше приватизован баш због неуређености законских прописа.

Тражио се, кажу, начин да се одређени инвеститори домогну атрактивних локација. Највише у престоници.

Страхиња Секулић, директор Агенције за реституцију, каже да су након тога јаки лобији чак испословали и закон и уредбу у којој се то земљиште бесплатно њима даје.

"Значи држава грађевинско земљиште у које је улагала деценијама, кроз изградњу инфраструктуре, даје неком и то бесплатно. Ни један мотив осим криминогеног ту не постоји. Држава не сме то да допусти", сматра Секулић.

У Агенцији за приватизацију, где су потписивани сви уговори између државе и нових власника о продаји предузећа, немају евиденцију колико њих није наставило производњу, а у међувремену је земљиште пренамењено из индустријског у грађевинско.

"Приликом куповине имовине, простор на коме се налази та имовина, најчешће је то у случају права коришћења прелази на онога ко је купио имовину, то је потпуно нормално.То је предвиђено уговором, то је иначе тако, значи што би се у народу рекло – чије су овце тога је ливада", директор Агенције за приватизацију Љубомир Шубара.

Да на том пољу има много проблема, свесни су и у ресорном министарству.

"Ми хоћемо заиста бројчано да видимо који су то ефекти конверзије, да ли то иде са накнадом или без накнаде, али тек на основу правих података које до сада нико није ни имао. Било да је у питању Агенција за реституцију, за приватизацију, локалне самоуправе, којима смо се такође обратили, нико није могао јасно да каже који би то био ефекат за државу", објашњава министарка Зорана Михајловић.

За 13 година, колико је прошло од почетка приватизације друштвених предузећа, власници фирми су се мењали, али и намена земљишта на којима су изграђене. На појединим локацијама већ се граде стамбени комплекси, а неке су и даље напуштене.

Ни стари ни нови власници не желе јавно да говоре, само кажу да све раде по Закону о планирању и изградњи који им дозвољава да граде.