Прописима до поштовања воље задужбинара

Када је тестаментом, трговац и велики добротвор Никола Спасић, завештао имовину, није слутио да ће ова и још пет зграда у центру Београда бити национализоване. Више од пола века, њоме располаже држава.

"Зграда је као што видите напуштена. Нико о њој не води рачуна и ми покушавамо да спречимо да се опет неко не усели да опет неко не направи штету тако да када нам буде враћена зграда, ми је добијемо у колко-толко добром стању", каже Војин Ђекић из Задужбине Николе Спасића.

Закон о враћању одузете имовине и обештећењу омогућио је да зграда коју је градио и у њој живео Никола Спасић буде враћена задужбини. То је само један од примера несавесног коришћења јавне имовине, упозоравају у Мрежи за реституцију.

"Зашто да се ми задужујемо, зашто да водимо толико рачуна о финансијама, о новцу, о нечему чега нема? Да смањујемо пензије а с друге стране имамо толиико непописане имовине која када се врати кроз реституцију, она доноси сигурне дугорочне стабилне приходе зато јер људи плаћају порез", објашњава Миле Антић из Мреже за реституцију.

Шездесетих година, државну имовину на коришћење, без накнаде, добијала су разна друштвена предузећа. Она је потом издавана у закуп, а било је и покушаја отуђења. Такву праксу, кажу у Дирекцији за имовину, решили су да прекину.

"Предузеће које је од државе добило да користи, без накнаде, неколико хиљада квадрата у центру града пре седамнаест година,није се домћински односило према тој имовини. Издавали су је у под закуп , чак и неким министарствима. Покушали су и да је отуђе. Влада је раскинула тај уговор који је потписан на 20 година. Сада је држава корисник сопствене имовне без посредника", каже Јован Воркапић из Дирекције за имовину.

У поступку враћања одузете имовине старим власницима и пописом државне својине, у Србији ће се уредити имовинско-правни одоноси, верују у Агенцији за реституцију.

Напомињу да и остале институције, локална самоуправа, министарства пре свега, треба интензивније да се укључе у поступак реституције.