Дечји додатак (не) иде у праве руке

Породица Стојановић из Винораче код Јагодине има осморо деце, од којих четворо прима дечји додатак – укупно 11.000 динара. Уз то, ова многочлана породица добија и 19.000 динара социјалне помоћи. Без сталног су запослења, обрађују земљу, имају неколико коза и, кажу, храну за своје потребе сами производе.

"Углавном тим новцем плаћамо струју и дажбине, и намиримо оно што дугујемо", прича мајка Јасмина Стојановић, која каже да им није било тешко да остваре право на дечји додатак јер нису запослени.

До њега, ипак, не долазе лако сви они којима је најпотребнији. Највећа препрека, кажу упућени, јесу критеријуми. Примера ради, катастарски приход као један од услова за добијање додатка није мењан од 1994. године и из тог права искључује много деце из пољопривредних домаћинстава.

"То може да буде неколико ари необрадивог земљишта од чега ви једноставно немате прихода, а због тога нисте могли да добијете дечји додатак", објашњава Драгана Соћанин из Удружења "Родитељ".

Због злоупотреба, које су вишедеценијска пракса, дечји додатак примају и они који не би требало. Најчешће су у приватним фирмама, где већина наводно прима минималац, или пак раде на црно.

"Центар за социјални рад има обавезу да прво пружи пуну информацију својим грађанима о томе која права из система социјалне заштите могу остварити и под којим условима, али након остваривања права у обавези је да континуирано врши преиспитивање услова под којима је право остварено", каже Момир Борић, директор Центра за социјални рад у Крагујевцу.

"Нико није проверавао да ли је ваше имовно стање заиста такво да вам је заиста дечји додатак неопходан и да ли је то заиста подстицајна мера или је то само нешто што сви користимо – кад можемо, хајде да узмемо од државе. Кад то кажем – хајде да узмемо од државе – ми узмемо од детета којем је то заиста потребно", наводи Александар Вулин, министар за рад, борачка и социјална питања.

Пропусте и злоупотребе при додели дечјег додатка требало би да спрече најављене измене Закона о финансијској подршци породици с децом, планиране у првој половини ове године.

За дечје додатке, последњих година издваја се 0,3 одсто БДП-а. Од европских земаља, према истраживању, мање издвајају само Шпанија и Чешка.