Ђаци у Србији не умеју да уче

Да је подвлачење текста најчешћи начин учења, потврђују и ђаци. Дилеме шта истаћи као важно, кажу, немају.

Истраживање, међутим, показује да трећина седмака текст подвлачи неефикасно, односно готово све или потпуно неважне чињенице.

Више од 20 одсто њих има погрешан критеријум – уместо битног, издвајали су оно што им је занимљиво, јасно или познато. Тек девет одсто ђака правилно приступи тексту и уочи суштину. Стручњаци закључују да школи недостаје системско обучавање како се учи.

"Они су се некако сналазили, неко је од њих тражио, неко није. Ја највише верујем да их наставници нису уопште обучавали како се ради на тексту. Читање са разумевањем је једна од најважнијих компетенција која нас оспособљава за будући живот. Не само за будуће учење, већ да као одрасли људи могу да се снађу да доносе одлуке, да умеју да читају новине, да умеју да разликују шта је чињеница, а шта интерпретација", објашњава Слободанка Антић са Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију.

Преобимно градиво терет је и ђацима и професорима који им, тврде, помажу да одвоје битно од небитног.

"Свакако да има гомила информација које деци уопште не требају у животу и морају да се селектују јер децу управо то одбија. Скраћује се, мора да се направи фокус на оно што ће њима бити потребно у животу. Оно што је битно је да записују, воде белешке и на основу бележака имају пресек информација које су им потребне", истиче професорка историје Госпава Ђурић.

Оно што није стигао наставник у школи, помогне родитељ код куће. Такво олакшавање је медвеђа услуга детету.

"Родитељи често 'сажваћу' градиво и дају га детету као кашицу. Наставник кроз фронталну наставу даје 'сажвакано знање'. Разликовање битног од небитног се не развија више ни у школи ни код куће. То је велики пропуст", истиче школски психолог Лидија Максић.

Докле год буде тог савезништва у сврху препричавања градива, ученик ће бити пасиван. У свету обиља информација проблем постаје већи.

"Оно што и видимо како млади људи функционишу, то је да брзо, али површно, обрађују информације. У суштини, то дубинско, озбиљно процесирање информација заостаје", наводи Максићева.

Што више непознатог текста и самосталног рада на њему – једини је пут ка активном односу, данас према школи и учењу, сутра, тврде струцњаци, према животу у најширем смислу речи.