Преминуо Јован Ћирилов

Јован Ћирилов је рођен у Кикинди 1931. године. Дипломирао је филозофију на Универзитету у Београду 1955. године.

Ћирилов је био оснивач и уметнички директор фестивала Битеф и драматруг Атељеа 212 и добитник бројних награда за стваралаштво и допринос позоришту.

Био је "ерудита, полиглота, лексикограф, хроничар друштва и театра, модерниста у сталном рату с конвенцијама - једна од највећих личности српске, југословенски и европске културе", наводи се у саопштењу Југословенског драмског позоришта.

Члан Југословенског драмског позоришта постао је 1955, најпре као асистент режије, драматург, па уметнички директор, а од 1985. управник ЈДП-а.

Био је уметнички директор-селектор Битефа од оснивања 1967, када је постао и драматург Атељеа 212 (до 1985).

Као селектор Битефа пропутовао је многе земље, био изузетан познавалац светског театра и у Београд доводио највеће ансамбле и редитеље (Брук, Бергман, Гротовски, Пина Бауш, Роберт Вилсон, Ронкони, Нурија Есперт, Љубимов, Додин, Ливинг театар).

"Током четрнаест управничких сезона у ЈДП-у, подигао је ову кућу поново на високи светски ниво, негујући домаће драмско стваралаштво и постављајући на репертоар велика светска дела с нагласком на она која су дотад била непозната београдској сцени," подсећа ЈДП.

Јован Ћирилов био је позоришни есејист и критичар. Писао је за Студент, Политику (од 1956), Блиц (од 1999), НИН, Лудус, Дело и многе друге часописе и листове.

У новинама је покретао своје рубрике (Позориштарије, Реч недеље, Моји савременици, Дневници). Бавио се лексикографским радом и саставио је неколико речника.

Објавио је роман "Неко време у Салцбургу" (1980), две збирке поезије (Путовање по граматици и Узалудна путовања) и неколико филмских сценарија. Био је члан Српског ПЕН центра.

Ћирилов је превео многа дела драмске књижевности која су потом изведена на сцену.

Јован Ћирилов добио је две Стеријине награде, за критику и за животно дело, Октобарску награду града Београда за целокупно стваралаштво, Награду "Јоаким Вујић" за допринос српском позоришту, а Француска га је одликовала орденом Витеза уметности и књижевности.

Две сезоне био је и селектор међународног фестивала у Нансију, члан жирију за Велику европску награду за позориште и члан управе Мителфеста у Чивидалеу, Италија.

Председавао је националном комисијом Унеска (од 2001).

Место и датум комеморације и сахране биће накнадно објављени.

Реаговања на одлазак Јована Ћирилова

Одлазак Јована Ћирилова велики је губитак за позоришни живот Србије, одлазак светраног и јединственог човека, познаваоца и љубитеља позоришта лични је губитак његових бројних пријатеља.

Директор Српског народног позоришта у Новом Саду Александар Милосављевић каже да је Јован Ћирилов особа са којом је могао да разговара о свему.

"Изгубио сам човека са којим сам могао да разговарам отворено о свему што ме је интресовало, али много више од мене је изгубио позоришни живот Србије", рекао је Милосављевић.

Редитељ Егон Савин жали јер смо изгубили свестраног ентузијасту, познаваоца, љубитеља позоришта, драматрурга, у сваком смислу јединственог човека каквог дуго нећемо имати.

Нећемо имати прилику да се дружимо, живимо и радимо са позоришним уметником сличним њему, рекао је Савин.

Дугогодишњи сарадник Јована Ћирилова глумац и директор ЈДП-а Бранко Цвејић каже да је он био ренесансни тип човека, свестран и темељит у свему што је радио, али највише је фасцинирала храброст са којом је све радио.

Редитељ Небојша Брадић каже да је од Ћирилова учио о позоришту, али да је и он радо учио од њих.

"Био је дечје радознао, толерантан, широк и добронамеран, Јован ван серије. Имао сам привилегију да будем његов савременик, а он мој драгоцен саговорник и пријатељ", изјавио је Брадић.

Иван Меденица сматра да је Ћирилову био стран сваки елитизам и снобизам иако је уз Миру Траиловић био креатор "најелитније" манифестације српске културе - Битефа.