Времеплов (2. новембар 2014)

На данашњи дан 1721. године Петар Велики проглашен за цара Русије. Француска краљица Марија Антоанета рођена 1755. године. Енглески књижевник Џорџ Бернард Шо умро на данашњи дан 1950. године.

vremeplov_527.jpg

Петар Први Алексејевич проглашен за цара целе Русије на данашњи дан 1721. године. Петар Велики је био руски цар и император, који је владао Русијом од 1682. до 1725 године. На престо је дошао након многих дворских интрига и завера. У почетку је владао заједно са својим слабим и болесним полубратом, Иваном Петим, који је умро 1696. године. Након Иванове смрти, кад је постао цар Русије и немилосрдно је угушио било какав тип отпора, па чак и у сопственој породици. Петар је владао сам до 1724. године, а потом заједно са својом женом, Катерином Првом. Модернизовао је у то време прилично заосталу Русију на друштвеном, политичком, војном и економском плану, а у исто време водио је експанзионистичку политику, углавном ка земљама које су излазиле на море. У току своје владавине, претворио је Русију у водећу силу тог времена.

Француска краљица Марија Антоанета, супруга Луја Шеснаестог, рођена је 2. новембра 1755. године. Као ћерка Марије Терезије и Франсоа де Лорена, Марију Антоанету су од самог рођења окруживале раскош, природа и гувернанте. Међутим, од њих је научила да се лепо облачи, игра и пева, док су јој историја, страни језици и књижевност били мање познати. Као што је њена мајка одувек планирала, Марија Антоанета са 15 година одлази у Версај како би се удала за унука Луја XVI, француског престолонаследника. Овиме су односи између Француске и Хабсбуршке монархије били ојачани а Марија постала краљица Француске. По избијању Француске буржоаске револуције 1789. године краљица не пристаје ни на какав компромис. Марија Антоанета бива осуђена за издају. Али и у оваквим тренуцима, полако корачајући до губилишта, она је остала достојна. Говори се да су њене последње речи биле: "Извините". Најзанимљивије је то што су оне биле упућене џелату, којег је случајно нагазила.

Славни енглески књижевник и нобеловац Џорџ Бернард Шо умро је на данашњи дан 1950. године. Енглески писац ирског порекла, Шо је био изразити сатиричар и један од од најдуховитијих људи 20. века. У оштром, али шаљивом тону приказивао је противуречности грађанског друштва у Енглеској. Кроз политичке и економске чланке, у говорима, као и веома значајним предговорима за поједине комаде, жестоко се подсмевао лажном моралу средње класе у религији, етици, политици и економији. Верни следбеник Ибзенове драматургије, Шо је написао седамдесетак позоришних комада, од којих су већина "комади с тезом". Његове комедије су класични пример реалистичке драме, а у драмама реторика преовлађује над драматиком. Најпознатија дела су му : "Удовичке куће", "Занат госпође Ворн", "Кандида", "Света Ивана", "Ђаволов ученик", "Пигмалион", "Човек и надчовек", "Оружје и човек", "Мајор Барбара", "Фабијански есеји", "Срж ибзенизма".

1891. - Рођен Милан Будимир, филолог, историчар књижевности, професор Филозофског факултета у Београду, један од оснивача Балканолошког института у Београду, академик (Мркоњић Град, 02. 11. 1891 - Београд, 17. 10. 1975)

1910. Рођен Богдан Чиплић, књижевник, драматург и директор Српског народног позоришта у Новом Саду (Нови Бечеј, 02. 11. 1910 - Београд, 23. 06. 1989)

1911. - Рођен Одисеус Елитис, грчки књижевник, нобеловац (Ираклион, 02. 11. 1911- Атина, 18. 03. 1996)

1913. - Рођен Берт Ланкастер (Бартон Стивен Ланкастер), амерички филмски глумац и продуцент (Њујорк, 02. 11. 1913 - Сенчри Сити, 20. 10. 1994)

1918. - Капитулација Аустроугарске у Првом светском рату означила крај Хабсбуршке монархије

1923. - Умро Стеван Алексић, сликар (Арад, 23. 12. 1876 - Модош, 02. 11. 1923)

1945. - Рођен Леон Којен, естетичар, професор Филозофског факултета у Београду, политички саветник председника Србије (Београд, 02. 11. 1945)

1945. - Умро Петар Драпшин, генерал (Турија, 15. 11. 1914 - Београд, 02. 11. 1945)

1950. - Рођен Љубомир Љубојевић, шаховски велемајстор (Београд, 02. 11. 1950)

1953. - Рођена Дубравка Зубовић, оперска певачица (Загреб, 02. 11. 1953)

1962. - Умро Стеван Јаковљевић, књижевник и биолог, професор Београдског универзитета (Књажевац, 07. 12. 1890 - Београд, 02. 11. 1962)

1999. - Умрла Надежда - Нада Виторовић, сликарка (Прибој на Лиму, 18. 10. 1935 - Њујорк, 02. 11. 1999)

2004. - Умро Мирослав Дерета, издавач (Београд, 30. 03. 1948 - Београд, 02. 11. 2004)

2004. Умро Тео ван Гог, холандски редитељ и књижевник (Васенар, 23. 07. 1957 - Амстердам, 02. 11. 2004)

2006. - Умро др Никола Митровић, директор Института за онкологију и радиологију у Београду (Шабац, 17. 03. 1932 - Београд, 02. 11. 2006)

2007. - Умро Пол Ворфилд Тибетс Џуниор, амерички пилот авиона "Б-29" који је бацио прву атомску бомбу на Хирошиму (Квинс, 23. 02. 1915 - Колумбо, 02. 11. 2007)

2007. Умро Игор Александрович Мојсејев, руски кореограф, балет-мајстор Бољшој театра, руководилац Државног академског ансамбла народних игара (Кијев, 21. 01. 1906 - Москва, 02. 11. 2007)

2008. Умро Боривоје - Бора Ивковић, спортски радник, председник Бициклистичког савеза Србије, председник "Трке кроз Србију" (Прокупље, 13. 07.1928 - Београд, 02. 11. 2008)

2009. Умро др Душан Белеслин, професор Медицинског факултета у Београду, директор Института за фармакологију, члан Академије медицинских наука Српског лекарског друштва (Београд, 02. 11. 2009)

2011. - Умро др Милош Цветић, професор Машинског факултета у Београду
(Београд, 27. 01.1957 - Београд, 02. 11. 2011)

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 25. април 2024.
13° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво