Повећан број деце у инклузивном образовању

Самостални саветник у Министарству просвете Ангелина Скареп каже за РТС да се број деце која похађају наставу по инклузивном програму сваке године се увећава. Напомиње да је систем инклузивног образовања у Србији развијен, али да има још простора за усавршавање.

Ангелина Скареп је, гостујући у Дневнику РТС-а, рекла да се сваке године на свим нивоима образовања око десет одсто деце упише по инклузивном програму.

"Сваке године се тај број деце повећава. Око десет посто се упише на све нивое образовања. То су деца са специфичним потребама, из руралних средина, и из различитих социјалних категорија", каже Скарепова.

Напомиње да инклузија обухвата децу из различитих категорија који имају специфичне потребе у односу на образовање. Протеклих година је , каже Скарепова, највећи помак направљен управо у обиму категорија деце која су укључена у oвај тип образовања.

Када је реч о инклузивним програмима, Скарепова истиче да Министарство просвете даје оквир програма, али да свака школа има степен слободе у планирању и садржајима које ће користити.

"Углавном ту слободу користе, али се дешава и да не користе, већ да се на класичан начин спороводи школска пракса, а да се припремање за децу којима је потребна подршка не обавља", напомиње саветница у Министарству просвете.

Скарепова каже да је у Србији развијена мрежа за инклузивно образовање, а да су у њу укључени дефектолози, специјалне школе, експерти, као и да се на порталима могу пронаћи примери добре праксе са децом, који се могу користити.

На констатацију да број персоналних асистената који раде са децом са специфичним потребама често није довољан, Скарепова каже да су та питања на националном нивоу решена законском и подзаконском регулативом, а да је питање о онима који деци помажу у настави спуштен на локални, односно на школски ниво.

Ангелина Скареп истиче да зна како материјална средства на локалу некада нису довољна, и да је неопходно да кроз буџет на локалном нивоу буду омогућени персонални асистенти за сву децу којима су потребни.

Уколико детету не буде додељен персонални асисетент који би му помогао у настави, додаје Скарепова, родитељи се могу жалити најпре општини, потом школској инспекцији и социјалним службама.

Број коментара 3

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

среда, 17. април 2024.
6° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво