Милионске одштете због уједа паса луталица

Мирјана Бркић последње четири године не излази мирна на улицу. И даље се сећа ноћи када су је напала два улична пса.

"Више не знам где су ме изуједали, викала сам, 100 аутомобила је прошло то је било око девет сати увече и нико није стао да их растера", каже Мирјана Бркић.

Ни комплетна медицинска документација није јој помогла да добије одштету од града, а правду тражи пред судом.

"Нисам добила чак ни писмени одговор. Овај град није на страни грађана, већ на страни паса", истиче Бркићева.

А, кога пас уједе, мора и да га препозна, без обзира да ли је после тога уследило болничко лечење, као у Мирјанином случају.

"Адекватно подношење захтева је процедура коју свако ко је изуједан мора да прође. Када неког уједе пас, он треба да позове нашу службу Ветерину Београд, да прецизира који је то пас који је ујео а углавном ми инсистирамо да покажу који је то пас", каже Будимир Грубић из Ветерине Београд.

Иако, постоје они који нису успели да наплате штету већ скоро пола деценије, из градског буџета исплаћено је 1.700.000 динара. Како у главном граду, тако и у Србији све је више паса који су изуједали грађане, али и локалне буџете.

Само у Ваљеву је исплаћено 18 милиона динара у преходних годину и по дана, у Прокупљу око 300.000 динара више него у Београду. Локалне самоуправе неретко се жале и на злоупотребе које тешко могу да докажу.

"Ако се зна да је отприлике толико исплатио и град Ваљево ви онда можете да замислите о којим се средствима ради и шта је све могло бити урађено за тај новац", каже в.д. директора ЈКП "Видрак" у Ваљеву Ђорђе Милановић.

Јавни правобранилац општине Прокупље Драган Лепојевић каже да је медицинска документација често некомплетна.

"Нама лекари служе као скретничари према општини за накнаду штете", истиче Лепојевић.

Ко је стварно изуједан, а ко користи псе да би дошао до лаке зараде објективно процене судски вештаци. Уместо док су ране још свеже, вештаци своје мишљење понекад дају и после више година.

"У питању је једна комплексна истрага али да би се таква ствар реализовала мора да постоји заинтересованост оних који треба да плате штету а плаћају је нашим новцем, новцем грађана из наших буџета. Потребно је али мени није познато да су се локалне самоуправе обратиле службама за судску медицину", каже судски вештак Ђорђе Алимпијевић.

Такву иницијативу је покренуло Републичко јавно правобранилаштво како би се суме које одлазе из буджета у ове сврхе смањиле али ту се стало.

Док се чека на решење како да се злоупотребе спрече, они који су заиста оштећени из свог џепа морају да плате вештачење да би доказали истину.