Обнова после поплава, кредити и донације

"За Србију 995 милона евра", саопштено је у среду на донаторској конференцији у Бриселу. Са тим новцем Србија би могла да покрије скоро сву штету од поплава.

"Да је то толико – видите овај стуб – попео бих се на тај стуб и рекао да је Србија спасена... али и то што смо добили, хвала им много", каже премијер Александар Вучић.

Заправо је бесповратно поклоњено 115 милиона евра. Остало су зајмови који су Србији стављени на располагање.

"То нису донације, то су кредити за које треба да аплицирамо пројектима", указује и Марко Благојевић, директор Канцеларије за обнову поплављених подручја.

Питање је, каже Благојевић, да ли ми себи можемо да дозволимо нова задуживања.

Један од најповољнијих зајмова које ће Влада разматрати јесте онај који нуди влада Јапана, 40 милиона са каматом 0,01 одсто и роком отплате 40 година.

"Мислим да је јапански пример одличан пример успешне донаторске конференције, још желим да истакнем да су неке чланице ЕУ понудиле додатно грантове – Холандија, Британија – и да су се придружиле друге земље, Швајцарска и Норвешка", рекао је шеф Делегације ЕУ у Србији Мајкл Давенпорт.

Од 115 милиона 80 долази из фондова ЕУ. Преосталих 35 су донације земаља од којих су неке раније најављене у билатералним сусретима.

"За гро тога смо знали пре него што смо отишли у Брисел. Сума коју смо добили преко тога није велика у поређењу са нашим потребама и штетом, али смо ипак добили више него што смо очекивали. Изашли смо из тог процеса са 20 милиона евра више него што сам ја очекивао", истакао је Благојевић.

Иако је било различитих тумачења о успеху донаторске конференције, сви су сагласни да се поклону у зубе не гледа и да је Србија захвална на сваком евру који је добила од донатора.